Američki istoričar Alan Lihtman najpoznatiji je po jednom - on je tačno predvideo pobednika predsedničkih izbora u SAD-u još od pobede Ronalda Regana 1984. pa do pobede Donalda Trampa 2020. To je popriličan niz od čak 9 predsedničkih izbora, ukupno 36 godina tačnih pogodaka. Može li pogoditi i sada, 10. put u nizu?
Naravno, Lihtman ne "nagađa" nasumično već je razvio posebnu metodu prema kojoj analizira ko bi mogao pobediti na izborima i ta njegova metoda, otkako je kreirana, nije još nijednom pogrešila. Tvrdi kako ankete nemaju gotovo nikakav značaj ni uticaj na konačni rezultat. U to smo se svakako jako dobro uverili 2016. godine kada su gotovo sve ankete prognozirale pobedu Hilari Klinton. Zašto ankete toliko greše? Lihtman ističe da je glavni razlog nedostatak objektivnosti (mogli bismo pre reći da je razlog velika količina totalne pristranosti). Nije išao u detalje, no jasno je da ankete najčešće sprovode određeni mediji u saradnji sa anketarskim organizacijama. Ko može reći da su iste objektivne? Postoji itekako mogućnost da se brojke nameštaju na način da se pitanja postavljaju demografskoj grupi za koju se unapred zna da će pre glasati za ovog ili onog kandidata. Na taj način anketa zapravo služi kao besplatna (ako je besplatna) reklama/propaganda za određenog kandidata odnosno koristi se kao mogući pritisak na biračko telo pod pretpostavkom da će neodlučni birači pre glasati za onog ko ima veće šanse za pobedom.
Lihtman unapred priznaje da on nije politički neopredeljen, sebe smatra demokratskim glasačem, no svestan je da, ako zaista želi tačno prognozirati ishod američkih predsedničkih izbora onda mora svoje lične želje i političke sklonosti ostaviti sa strane te pogledati istinu onakvom kakva jeste. Očito je da je to u stanju učiniti, za razliku od mnogih, a zbog toga i jeste bio jedan od vrlo retkih deklarisanih demokratskih glasača koji su 2016. tačno prognozirali pobedu Donalda Trampa.
Kako izgleda Lihtmanova metoda? Zapravo je poprilično jednostavna, a razvio ju je u saradnji s ruskim naučnikom Vladimirom Keilisom-Borokom. Analizirao je američke predsedničke izbore daleko u prošlost i uočio da se neke stvari ponavljaju te imaju veliki, odnosno presudan uticaj na ishod izbora. Definisao je ukupno 13 tačaka, ili kako on to naziva - "13 ključeva" - koji će tačno prognozirati pobednika.
Zapravo je reč o 13 pitanja na koja se odgovara samo sa "tačno" ili "netačno". U ovom slučaju, kada imamo predsednika koji se bori za drugi mandat (Donald Tramp) i izazivača iz druge stranke (Džo Bajden) metoda izgleda ovako - ako na 7 ili više pitanja odgovor bude "tačno", pobeđuje aktuelni predsednik (Tramp), ako ipak 7 ili više odgovora bude "netačno", pobeđuje izazivač (Bajden). Isto važi i za izbore kada su oba nova kandidata (kao na primer 2016.) tada 7 odgovora "tačno" zadržava istu stranku na vlasti, a 7 ili više odgovora "netačno" dovodi onu drugu na vlast i dolazi do, kako to Lihtman naziva, "političkog potresa".
Pogledajmo sada detaljno tih "13 ključeva za Belu kuću".
1. Je li vladajuća stranka povećala broj predstavnika za vreme izbora za Kongres?
Podsetimo, izbori za Kongres održavaju se na pola predsedničkog mandata, u ovom slučaju 2018. godine. Odgovor je "netačno" - Republikanci su doživeli popriličan udarac na izborima za Kongres 2018., dakle, 1 bod za Bajdena.
2. Postoji li izazivač unutar vladajuće stranke prema aktuelnom predsedniku?
Ne, u ovom slučaju ga nema. Iako svakako postoje republikanski predstavnici koji nisu zadovoljni s Trampom, nikakvo novo ime nije se našlo da bi ga pokušali izbaciti kao jedinog kandidata Republikanske stranke na izborima ove godine. 1 bod za Trampa.
3. Bori li se za drugi mandat aktuelni predsednik?
Da, Tramp se nada osvajanju još jednog mandata na izborima 3. novembra ove godine - generalno ta činjenica ide na ruku aktuelnom predsedniku, dakle još 1 bod za Trampa.
4. Postoji li konkretan izazov treće stranke?
Ne. Kandidatura američkog muzičara Kanjea Vesta verovatno je trik da se deo Afro-Američkog glasačkog tela oduzme Bajdenu, ali ne može se reći da je on "konkretan izazov". Još 1 bod za Trampa.
5. Stoji li kratkoročna ekonomija dobro?
Tramp će reći da je sve super, ali znamo da nije. Pandemija korona virusa nanela je veliki udarac američkoj ekonomiji i zbog toga Lihtman ovaj bod daje Bajdenu, odnosno odgovor je "netačno". Ovo je tačka koja bi mogla biti diskutabilna jer je pandemija COVID-19 zaista presedan. Misle li glasači da je Tramp kriv za kratkoročne ekonomske probleme ili će to pripisati "višoj sili"? Nadalje, ako on zaista pre izbora objavi da SAD ima vakcinu za korona virus (kao što je obećao), pitanje je kome će pripasti ovaj bod.
6. Stoji li dugoročna ekonomija dobro?
Ovo se odnosi na to je li stvaran dohodak po glavi stanovnika u aktuelnom mandatu jednak ili veći od proseka za vreme dva prethodna mandata. Još jednom, pandemija tu nanosi veliki udarac Trampu i ako tako ostane do novembra ovo je još jedan bod za Bajdena (oko toga se slaže i Lihtman).
7. Je li došlo do velikih političkih promena od strane ove administracije u odnosu na prethodnu?
Odgovor je "tačan" (Tramp je puno toga promenio, često izvršnim odredbama). Lihtman smatra da je to 1 bod za Trampa.
8. Je li bilo društvenih nemira?
Svakako. Protesti tinjaju otkako je Tramp došao na vlast, a eskaliraju zadnjih meseci. Svakako 1 bod za Bajdena.
9. Je li bilo skandala?
Donald Tramp je u neku ruku sinonim za skandale, ali već smo 2016. videli da je on ujedno i poprilično imun na iste. Neke priče "pokopale bi" političke karijere nekih drugih kandidata, Tramp je izuzetak od pravila. Ipak, Lihtman smatra da 1 bod svakako ide Bajdenu.
10. Je li bilo vojnih neuspeha ili neuspeha na području spoljne politike?
Bilo je svega i svačega u ovom Trampovom mandatu, ali činjenica jeste da nije pokrenuo niti jedan novi rat niti se dogodilo nešto dramatično što bi mu američka javnost zamerila (ili čime bi se preokupirala). Dakle, 1 bod za Trampa.
11. Je li, sa druge strane, bilo uspeha na spoljno-političkom i vojnom planu?
Američka javnost još uvek voli gledati kako "dobri momci pobeđuju" i poprilično je lišena stvarnog shvatanja rata i sukoba u svetu. No, Tramp iako nije započeo nijedan novi rat niti jedan nije ni "dobio". Lihtman stoga 1 bod ovde daje Bajdenu.
12. Je li aktuelni predsednik harizmatična osoba?
Lihtman ističe kako je Tramp bez sumnje sposoban govornik, no smatra da se njegov imidž u krajnjoj liniji dopada tek manjem broju ljudi pa stoga bod daje Bajdenu.
13. Je li izazivač harizmatična osoba?
Ovako to opisuje Lihtman - "Bajden je pristojna i empatična osoba, ali nije niti inspirativan niti harizmatičan". 1 bod za Trampa.
I kakav je konačan rezultat? Prema Lihtmanu to je 7:6 za Bajdena te on stoga prognozira da će Džo Bajden 3. novembra 2020. pobediti na predsedničkim izborima. Ipak, kao i svaki mudar prognostičar ostavlja sebi prostor da se "nešto" dogodi pa tako spominje zastrašivanje, "rusko uplitanje", te svoje izlaganje u sklopu reportaže za The New York Times završava citiranjem Abrahama Linkolna: "Najbolji način za prognoziranje budućnosti je da je izaberete".
Iako je Lihtmanov niz tačnih prognoza od 1984. do danas zaista impresivan, ovog puta čak i prevaga u njegovim "ključevima" je vrlo tanka na strani Bajdena. Ako se vodimo pretpostavkom da je njegova metoda vrlo tačna može se jasno videti da bi u tom slučaju pandemija korona virusa mogla odrediti ove izbore. Jer da nema pandemije Tramp bi svakako pokupio bodove po pitanju kratkoročne i dugoročne ekonomije. Naime, Tramp je napravio sve, od samog početka, da izađe u susret velikom kapitalu i za njih je od prvih dana "rezao" poreze, davao im veću slobodu od nadzora države i bio je "predsednik za poželeti".
Amerika je specifična, ako je poredimo sa Evropom. U Evropi su poslodavci takođe vladajuća klasa, bez sumnje, ali nemaju toliku moć nad životom radnika kao u SAD-u. Evropski radnici izborili su se, ako ništa drugo, onda barem za javno zdravstvo. U Americi otpušteni radnik može lako posredno biti i osuđen na smrt. U takvoj zemlji, gde je uticaj kapitalističke klase toliko moćan, ona je ta koja će odrediti kome pripadaju "bodovi" što se tiče ekonomije.
Tramp još nije otpisan. Alan Lihtman je izračunao da pobeda ide Bajdenu, ali ni on ne deluje potpuno siguran. Puno toga će zavisiti o daljem "delovanju" korona virusa u SAD-u i Lihtman je zaključio da će isti presuditi Trampu. No, je li to zaista tako? On sam se slaže da treba biti krajnje objektivan pri ovakvim prognozama, ali to znači da Americi treba "pogledati u lice" i videti je onakvom kakva ona stvarno jeste. Uzmimo socijalne nemire. Puno je nemira, sukobi su na ulicama. Ali to nisu masovni anti-vladini protesti koji bi srušili vlast, to je primarno krik marginalizovane grupe. Belci su i dalje većina u SAD-u. I iako se znatan broj njih solidariše s pokretima kao što je Black Lives Matter (BLM), i sigurno velika većina njih nisu rasisti, opet postoji element istine u tome da američki belci, čak i kada otvoreno zagovaraju ravnopravnost, zapravo nisu previše srećni s idejom da svoj privilegovani status dele s drugim grupama. Nemojmo zaboraviti da Afro-Amerikanci u SAD-u do 1960-ih de-jure nisu imali prava građana. Amerika se od onda svakako promenila, na bolje, ali glasači na kraju dana ipak glasaju za svoj lični interes (zato su i glasali za Trampa 2016. godine).
Što se pak tiče korona virusa, do izbora u SAD-u će verovatno od posledica istog preminuti više od 200.000 ljudi. Ali kojih? Od virusa disproporcionalno umiru Afro-Amerikanci. Oko četvrtine svih smrti od posledica COVID-19 odnosi se na njih, a čine svega 13% populacije. Nadalje, ekonomske posledice korona virusa puno snažnije udaraju na manjine nego na belce u SAD-u. To su sve faktori koje itekako treba imati na umu kada se radi konačna prognoza kao i činjenica da će Tramp, ako ikako može, nemilosrdno eksploatisati postojeće američke nepravde sebi u korist. Kada se sve to uzme u obzir, pobeđuje li Tramp ili Bajden?
Teško je biti hrabar poput Lihtmana. Svi aktuelni faktori sugerišu da je u ovom trenutku trka još uvek neizvesna, dovoljno neizvesna da bi se relativno tačno mogao prognozirati pobednik.