U luku Klajpeda u Litvaniji stigao je prvi tanker sa 77 hiljada tona američke nafte, koja treba železničkim cisternama da se prebaci u Belorusiju. Ta nafta će se prerađivatiu rafineriji u Novopolockom. Pre toga je ove godine iz raznih zemalja dovezena sa 19 tankera nafta za beloruske rafinerije jer rukovodstvo u Minsku nije moglo da se dogovori o ceni sa ruskim naftnim kompanijama.
Vest da Belorusija počinje da dobija američku naftu izazvala je razne komentare u Moskvi. Najviše je onih koji analiziraju znači li to okretanje Belorusije ka Zapadu. Dolazak američkih tankera je rezultat dogovora predsednika Lukašenka i državnog sekretara SAD Majkala Pompea za vreme njegovog boravka u Minsku prvog februara ove godine.
Da će stići američka nafta najavio je pre dve nedelje ministar spoljnih poslova Vladimir Makej. Po kojoj će ceni Belorusija kupovati američku naftu za sada se ne saopštava. Govorilo se da će američka nafta stizati i naftovodom iz Poljske da se prerađujeu velikoj beloruskoj rafineriji u Moziru. Predviđeno je da se transportuje 100 hiljada tona nafte mesečno.
Tako će ubuduće osim ruske nafte u Moziru prerađivati i onu koju Belorusija bude kupovala od SAD, Azerbedžana, Norveške i Saudijske Arabije. U državnoj kompaniji Belnefthim objašnjavaju da je rukovodstvo u Minsku odlučilo da iz više zemaljakupuje naftu zbog povremenih nesporazuma sa Moskvom oko cene. Belorusija ne namerava da prestane da kupuje rusku naftu ali će prednost imati oni koji ponude bolju cenu. Iz Rusije će nafta stizati naftovodom Družba, kao i železničkim cisternama.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je još u aprilu izjavio da će njegova država uskoro početi na novi način da kupuje naftu pa će prestati večni sporovi sa Moskvom.
- Što budemo više imali prodavaca nafte bićemo nezavisniji, poručio je Aleksandar Lukašenko. Nije tajna da se Minsk i Moskva više puta nisu mogli dogovoriti oko cene nafte i gasa.
Od početka ove godine obe velike rafinerije u Belorusiji radile su sa 50 posto kapaciteta jer se krajem 2019. Moskva i Minsk nisu mogli dogovoriti oko dugoročnog ugovora i cene nafte. Argument Moskve je bio da ona ne može da prodaje naftu i gas Belorusiji po unutrašnjim cenama jer je Minsk kasnije reeksportovao energente i na tome dobro zarađivao.
Predsednik Putin je saopštio da Belorusija i Jermenija ne prihvataju zajedničku formulu zemalja Evro-azijske ekonomske saradnje oko cene gasa koja bi važila do 2025 godine. Spor je nastao zbog razlika u stavovima oko tarifa za transport gasa. Na jednoj strani su Rusija, Kazahstan i Kirgizija a na drugoj Belorusija i Jermenija.Putin je objasnio da bi se prihvatio predlog oko transportnih tarifa, koji traže Belorusija i Jermenija, mora biti veći nivo integracija tih zemalja u toj zajednici država.
Predsednik Lukašenko smatra da bi Rusija morala da smanji cene na gas kako one ne bi bile više od onih po kojima se prodaje evropskim zemljama.
Cilj predsednika Lukašenka je da raširi lepezu ekonomskih partnera jer je sada 55 posto trgovine vezano za Rusiju. Lukašenko već duže vreme ističe da osim Rusije Belorusija mora da ima dobre ekonomske veze sa Evropom i Azijom.