Američkog predsednika biraju elektorski glasovi, a njihov broj se kroz istoriju menjao. Samo jedan predsednički kandidat je u dva navrata dobio sve elektorske glasove, a bilo je i onih koji su skoro uspeli u tome i od kada je najveći broj elektorskih glasova 538.
Džordž Vašington, koji se smatra jednim od osnivača Sjedinjenih Američkih Država, uspeo je osvojiti sve elektorske glasove. To se desilo kada je izabran za prvog predsednika 1788. osvojivši svih 69 elektorskih glasova i kada je reizabran 1792. osvojivši svih 132 elektorskih glasova.
U savremenoj američkoj istoriji potrebno je dobiti većinu - 270 od 538 elektorskih glasova. Među pet onih koji su osvojili skoro sve elektorske glasove od navedenog broja su Ronald Regan, Richard Nikson, Lindon Džonson, Džordž Buš stariji i Bil Klinton.
Regan je u dva navrata uspeo da dobije skoro sve elektorske glasove. Kada je prvi put izabran za predsednika dobio je 489 elektorskih glasova, a kada je reizabran dobio je 525. Nikson je dobio 520, Džonson 486 i Buš stariji 426. Klinton je dobio 370 kada je prvi put izabran za predsednika, a kada je reizabran 379.
Među pet izabranih predsednika kod kojih je bila najveća razlika između osvojenog i ukupnog broja elektorskih glasova 538 su Džordž Buš mlađi, Džimi Karter, Ričard Nikson, Donald Tramp i Barak Obama.
Bush mlađi je takođe oba mandata bio predsednik. U prvom izboru je dobio 271 elektorskih glasova, a u reizboru 286. Karter je dobio 297, Nikson 301 i Tramp 304. Obama je za prvi mandat dobio 365, a za drugi 332 elektorskih glasova.
Do sada se nije desilo da jedan kandidat dobije svih 538 elektorskih glasova.