I jermenska i azerbejdžanska strana saopštavaju da je tokom noći došlo do kršenja primirja i da su granatirana pogranična mesta usled čega su stradali, između ostalog i civili, a naneta je i materijalna šteta vojnoj i civilnoj infrastrukturi.
Prema saopštenjima Ministarstva odbrane Azerbejdžana, tokom noći došlo je do sukoba i to u različitim pravcima fronta, uglavnom bez učešća teške vojne tehnike.
Kako se navodi, kontraofanziva azerbejdžanske strane izvedena je nakon napada jermenske strane, a nanet je težak udaraca vojsci Karabaha duž cele linije fronta.
Sa druge strane, prema saopštenjima zvaničnog Jerevana, azerbejdžanska strana je granatirala naselja u kojima žive Jermeni, te je tom prilikom jedan civil podlegao povredama.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je glavni cilj Bakua na pregovorima o Nagorno-Karabahu da se Jermenija saglasi da oslobodi spornu teritoriju.
- Kao što vam je poznato, SAD, Rusija i Francuska su članice minske grupe pregovora o Nagorno-Karabahz. Naši sastanci su redovna stvar. Međutim, statusa kvo više ne postoji kao što je nekad bilo. Rukovodstvo Jermenije je dužno da oslobodi okupiranu teirtoriju, to je naš jedini zadatak na tim pregovorima - rekao je on.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Potom su, posle skoro dve nedelje ratnih dejstava, u petak 9. oktobra u Moskvi održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin.
Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma. On sadrži četiri tačke za rešavanje sukoba. Između ostalog, strane su objavile o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih.