Džozef Džo Bonano bio je jedan od najznačajnijih osnivača američke mafije, koji je svoju karijeru gradio dugo, a na kraju je uspeo da izađe iz svega i penzioniše se.
Rodio se se 18. januara 1905 na Siciliji, u gradu Kastelamare del Golfo. Porodica Bonano živela je u Bruklinu desetak godina, ali su se vratili na Siciliju, gde se on prvi put i susreo sa mafijom.
Međutim, nakon što je Musolini započeo borbu sa mafijom, mlađani Bonano je odlučio da se vrati u Ameriku i to usred prohibicije.
Poznato je da je upravo na ilegalnoj prodaji alkohola procvetala mafija u Americi, Džozef Bonano se već sa 19 godina priključio Koza Nostri u tim poslovima. Zanimljivo je da je on bio prilično obrazovan, za razliku od svojih "kolega". Kasnije je laj pričao da je recitovao Dantea svojim prijateljima.
Međutim, već početkom tridesetih godina 19. veka započeo je Kastelamareski rat njujorške mafije za prevlast. Sa jedne strane bio je Džo Maserija, zvani Šef, a sa druge Bonanov poslodavac Salvatore Marancano. Inače, ovaj rat je dobio ime po mestu gde su sva trojica rođena.
Čitav rat je počeo jer su stariji šefovi smatrali da ne treba menjati kodekse i da mafija treba da "radi" isključivo sa Italijanima, ali su mlađi imali drugačije viđenje.
Bonano je trebalo da brani Marancanove destilerije, a kasnije je pričao da je tada naučio sve šta jedan mafijaški šef treba da zna.
Maserija, Laki Lućijano, Vita Đenoveze, Džo Adonis, Karl Gambino i mnogi drugi veliki mafijaši bili su pobornici tradicionalnog koncepta mafije. Ali mlađim mafijašima nije bila važna ni nacionalnost, ali ni da pokoravaju starijima. U početku su samo nanosili materijalnu štetu jedni drugima, ali nakon što je ubijen Marancanov parter Aiela, on je naredio ubistvo Stiva Ferinja, člana Maserijinog klana.
A onda je usledio masakr Marancanove mafije, koji je rezultirao time da se Laki Lućijano i porodica Đenoveze udruže sa njim i naprave dogovor da Lućijano ubije Maseriju. To se i desilo 1931. godine, kada je ubijen u jednom restoranu tokom partije karata. Za to ubistvo niko nije osuđen.
Nakon toga, došlo je do reforme mafije a Marancano je postao glavni šef. Međutim, on je izboden u svojoj kancelariji iste godine, a onda ga je nasledio Džozef Bonano i tako postao najmlađi "šef svih šefova".
On je sa Lućijanom zajednički formirao mafiju po sistemu korporacije i nazvali su je Komisija. Šefovi pet porodica su sve probleme rešavali glasanjem, a radili su i sa onima koji nisu bili Italijani. Mir je potrajao čitavih 30 godina.
Bonanova organizacija bavila se klađenjem, prostitucijom, nekretninama i zelenašenjem a on tokom karijere nikada nije uhvaćen. Ali je nakon jednog neuspešnog pokušaja ubistva konkurentskog šefa, bio pozvan da svedoči. Međuti, Bonano je pobegao da bi se dve godine kasnije pojavio i rekao da ga je otela porodica Bufalo.
Sudije su shvatile da laže, pa je osuđen zbog nesaradnje sa sudom da bi nakon žalbe i ta presuda bila odbačena. Dok je Džozef bio u bekstvu, njegovom porodicom upravljao je Gaspar Di Gregorio zbog koga je opet morao da vrati prevlast nad svojim ljudima. Počeo je rat za povratak na presto, a onda je doneo neočekivanu odluku - odlučio je da se penzioniše!
Obećao je da se više nikada neće uplitati u mafijaške poslove i Komisija je to prihvatila pod uslovom da nikada ne progovori o njihovom poslu.
A onda je 1980. godine prvi put osuđen zbog sabotaže istrage o pranju novca firmi njegovih sinova. Imao je 75 godina, a u zatvoru je bio godinu dana. Robijao je i pet godina kasnije jer nije hteo da cinkari šefove pet mafijaških porodica.
Ipak, Bonano je kasnije napisao i autobiografiju a mafija mu nije ništa uradila. Umro je od srčanog udara 2002. godine.
BONUS VIDEO:
NIJE BAŠ KAO U "MESTU ZLOČINA": Forenzičari - posao kao na filmu ili ipak ne? (VIDEO)