Cilj je da se obnova vršnjakinje naše Studenice završi do 2024. godine, bar toliko da može da primi prve posetioce, u trenutku kada grad na Seni bude organizovao Olimpijske igre. Restauracija katedrale čija je gradnja započela 1163. godine, delom će biti nastavljena i posle ovog perioda. Za zacrtani poduhvat ostale su još dve kratke godine. Spolja, deo skela je već skinut, a pročelje ponovo blešti punim sjajem belog kamena.
Tokom leta prošle godine raščišćeni su poslednji ostaci zgarišta i od tada majstori starih zanata ne znaju za predah. Klesari, drvodelje i vitražisti rekonstruišu zdanje centimetar po centimetar. Poslednje što će biti urađeno je obnova centralnog tornja u autentičnom izdanju. Ali, do toga je ostalo još dosta da se radi.
Crkvu svih ovih godina, i dalje, obilaze hodočasnici, turisti, obožavaoci i znatiželjnici iz celog sveta. Tako je to bilo i na katolički Veliki petak pred protekli vikend, što se igrom slučaja poklopilo sa trogodišnjicom izbijanja požara, ili juče, za ovdašnji Uskrs. Crkvu i radove koji se unutra izvode je, povodom godišnjice stradanja, posetio i aktuelni predsednik Francuske Emanuel Makron, koji se nalazi usred predizborne trke za drugi krug izbora sa Marin Le Pen.
Istraga o uzrocima požara koji je započeo 15. aprila 2019. godine i koji je natčovečanskim naporima pariskih vatrogasaca gašen celu noć i sledeće jutro, još nije završena. Pretpostavlja se da je "99 odsto" vatrena stihija izazvana slučajno, verovatno ljudskom nepažnjom.