Politički analitičar Božo Spasić u razgovoru za portal "Srbija Danas" navodi da Srbija nema nikakve veze sa napadačem na džamiju u gradu Krajstčerču na Novom Zelandu, kada je napadač Brenton Tarant ubio 49. ljudi.
Upitan da prokomentariše to što je napadač na oružiju imao ćirilicom ispisana imena Miloša Obilića, Marka Miljanova i kneza Lazara, kao i da je pre napada slušao pesme koje su srpski vojnici pevali za vreme rata devedesetih godina prošlog veka, Spasić kaže da je to samo posledica propagande koja se protiv naše zemlje i naroda vodi već tri decenije, odnosno od početka ratova na teritoriji bivše Jugoslavije.
- On je verovatno sve to gledao na televiziji. Sve je to posledica propagande koja je vođena protiv nas, gde su Srbi predstavljani kao krivci za krvavi raspad Jugoslavije i za sve ratove u tom krvavom raspadu. Propaganda je bila toliko jaka da smo mi Srbi prikazani kao narod koji vodi nekakav navodni rat protiv svih muslimana i da smo mi navodno najveći mrzitelji muslimana. Sada im se njihova propaganda obila o glavu i vratila u najgorem mogućem obliku - naglašava Spasić.
Za Spasića je takođe i Manifest koji je napadač napisao na nekih sedamdesetak strana, posledica te iste kampanje, gde se napadač identifikuje sa Srbima koji su vodili neki "sveti rat protiv muslimana" u BiH i na Kosovu i Metohiji. I danas, posle tri decenije osećaju se posledice negativne slike koju su neki stvarali o Srbima i Srbiji.
Upitan da li smatra da bi ovo pominjanje Srba i Srbije, kao i događaja iz njene prošlosti, može dovesti do eventualne odmazde islamskih ekstremista u Srbiji ili u mestima u regionu i svetu gde žive Srbi, Spasić ističe da je takva mogućnost isključena.
- Napadač je verovatno neuračunljivo lice koje je psihički nestabilno. Na tu njegovu nestabilnost nadovezala se višedecenijska negativna propaganda o nama. To je u njegovom poremećenom umu verovatno izazvalo nekakvu bolesnu identifikaciju sa Srbima i Srbijom - podvlači Spasić.
Spasić dodaje da ne isključuje mogućnost da je napadaču neko sugerisao da u svoj "pakleni plan" uvuče Srbe i Srbiju, makar verbalno, sa ciljem da se na neki način dokaže da je satanizovanje Srba bilo opravdano.
Takođe navodi da ovaj događaj neće i ne može da utiče na pregovaračku poziciju Srbije u pregovorima oko Kosova i Metohije, jer je prosto napadač sve radio na svoju ruku, još ako istraga pokaže da se radi o psihički poremećenoj osobi, a verovatno će pokazati, onda ne vidi kako bi se on mogao dovesti u vezu sa Srbijom ili nekim njenim organom.
Ne isključuje ipak mogućnost da neko iskoristi sve ovo kako bi Srbe pokazao kao narod koji je navodno zadojen mržnjom prema muslimanima, a time i prema kosovskim Albancima, koji su na Kosovu i Metohiji skoro svi muslimanske veroispovesti.
Na kraju Spasić zaključuje da je i ovaj napad, kao i napad Andreasa Brejvika pre par godina u Norveškoj, koji je takođe pokušan da bude doveden u vezu sa Srbima i Srbijom, pokazuju kolike je štetne posledice po naš narod i državu ostavila negativna kampanja sa kraja XX veka. Posledice te kampanje će se osećati verovatno još neko vreme, što će svakako šteti imidžu naše države i naroda.