O detaljima operacije ispričao je bivši zaposleni u privatnoj kompaniji za obezbeđenje "UC Global", sa kojim je američka obaveštajna služba razgovarala o načinima da ga se reše. On je, naime, bio svedok u slučaju Asanžovog izručenja.
Prema pisanju lista, taj zaposleni je rekao da su američke specijalne službe 2017. godine predložile šefu "UC Globala" Dejvidu Moralesu da preduzme "radikalnije mere" protiv Asanža.
- Predloženo je da se vrata ambasade Ekvadora ostave otvorena kako bi moglo da se uđe unutra i kidnapuje ili otruje Asanž - rekao je on na sudu.
Pored toga, rukovodstvo kompanije je naložilo zaposlenom da instalira nove kamere u diplomatskoj misiji, koje bi, za razliku od prethodnih, imale i zvuk.
Morales je, kako je rekao, zahtevao da kamere mogu da snime prenos uživo i objasnio da je to neophodno kako bi "prijatelji u Sjedinjenim Američkim Državama" mogli u realnom vremenu da vide i čuju šta se dešava u ambasadi. On je, kako navodi list, zaposlenom poslao dokument sa detaljnim uputstvima kako to da uradi.
- Očigledno je da je dokument obezbedila treća strana, a to je, prema mišljenju svedoka, bila američka obaveštajna služba - rekao je Asanžov advokat Mark Samers.
"Gardijan" piše da je bivšem zaposlenom u kompaniji obezbeđena anonimnost kako mu život ne bi bio ugrožen.
Slučaj "Asanž"
Džulijan Asanž optužen je za seksualno uznemiravanje i silovanje u Švedskoj 2010. godine, zbog čega se od juna 2012. krio u Ambasadi Ekvadora u Londonu zbog straha od izručenja ovoj skandinavskoj zemlji.
Ujutro 11. aprila 2019. godine Asanž je pritvoren na zahtev Sjedinjenih Američkih Država. Sud u Londonu proglasio ga je krivim za kršenje uslova kaucije i osudio ga na 11 meseci zatvora. Saslušanja o izručenju počela su 2. maja.
Američke vlasti su krajem maja saopštile da su Asanža optužile za 17 epizoda kršenja zakona o špijunaži i otkrivanju tajnih informacija. On je ranije optuživan za zaveru u cilju hakovanja kompjutera. U slučaju izručenja Sjedinjenim Američkim Državama, Asanžu preti kazna od 175 godina zatvora.