Forbs je objavio apokaliptičnu analizu bez ikakve ograde. Mnoge od tih činjenica poznate su odavno, neke od njih nisu tabu za mejnstrim medije već godinama, ali je neobično da je ovakav članak objavio čak i jedan Forbs.
KINESKI GROM: Ovaj avion je strah i trepet za američke F16! (VIDEO)
I EVROPA IMA SIROTINJU: Pogledajte koliko miliona siromašnih živi u Austriji!
Reč je o analizi uzroka uništenja čovečanstva. Po pisanju Forbsa kapitalizam u ovakvom obliku uništiće čovečanstvo do 2050. godine. Životinjske i biljne vrste danas izumiru 1000 puta brže nego ikad ranije u posljednjih 65 miliona godina.
Samo od 2000. širom sveta svake godine iskrčeno je 6 miliona hektara šuma, što je površina američke države Zapadne Virginije.
Zatim sve veće siromaštvo. Čak i u SAD je ispod granice siromaštva 15 posto građana, odnosno čak 20 posto dece i mladih mlađih od 18 godina. Istovremeno, u svetu u kojem su resursi ograničeni, predviđa se da bi ovom stopom rasta stanovništva 2050. živelo 10 milijardi ljudi.
NA POMOLU ISTORIJSKI SUSRET: Putin i Tramp oči u oči u junu
Za propast ljudske vrste i života na Zemlji dovoljno je naprosto pustiti da aktualni kapitalizam nastavi po inerciji da vodi svet preko krčenja šuma, neodržive poljoprivrede, razvoja infrastrukture, uništavanja prirodnih staništa i, najgore od svega, klimatskih promena.
Sve to i dalje se oslanjajući na fosilna goriva i nedovoljno brzog razvoja investicija u obnovljive izvore energije.
O sve agresivnijem trošenju resursa na Zemlji kao posledici kapitalizma i korporacija, odnosno o kapitalističkoj samoubilačkoj fantaziji o "beskonačnom privrednom rastu", profesori Kristofer Rajt i Daniel Najberg pisali su pre dve godine u svojoj knjizi "Climate Change, Capitalism, and Corporations".
Novinar Forbsa u svojoj analizi, osim u prelasku na obnovljive izvore energije, spas sveta vidi u prelasku sadašnjeg kapitalizma na egalitarnije društvo.
Šokantna ispovest policajca koji je 60 dana bio na tajnom zadatku - U ZATVORU (VIDEO)
To bi značilo prelazak na deoničarstvo sa radnicima, pri čemu bi im se deonice podelile, kako bi radnici učestvovali u donošenju odluka. U takvom svetu korporacije bi prilikom donošenja odluka bile svesne posledica po svetm, a posebno po lokalne zajednice u kojima rade.