Vodostaj Parane, druge najduže reke u Južnoj Americi posle Amazona, na najnižem je nivou još od 1944. godine. Reka je ključna za trgovinu i ribolov, ali takođe snabdeva oko 40 miliona ljudi vodom za piće.
Suša u regionu je tolika da je preživljavanje ribara dovedeno u pitanje. Aktivisti za zaštitu životne sredine strahuju da su suše još gore zbog seče šuma i klimatskih promena.
Parana je duga 4.880 kilometara, a teče Brazilom, Argentinom i Paragvajem. Spaja se sa rekama Paragvaj i Urugvaj kako bi formirala basen Rio de la Plate.
Parana je veoma veliko i važno područje pogotovo u pogledu biodiverziteta. Međutim, u južnom Brazilu, gde izvire, već tri godine su količine padavina ispod proseka.
Zbog toga je protok opao sa prosečnih 17.000 kubnih metara u sekundi na svega 6.200.
To utiče i na energetsku proizvodnju jer hidroelektrana koja se nalazi na granici Argentine i Paragvaja radi samo sa 50 odsto kapaciteta, a usporen je i brodski prevoz robe.
Prognoze kažu da suša može da potraje do 2022. godine.