Njena masa je oko četiri miliona puta veća od Sunca. Crne rupe su nevidljive, ali kada materija upadne u njihov gravitacioni vrtlog, zagrevaju se i zablistaju, pre nego što zauvek nestanu iza tzv. horizonta događaja.
Džinovska crna rupa u centru Mlečnog puta trenutno uživa u veoma bogatom obroku, zaključuju astronomi na osnovu iznenadnog bleska čudovišta ogromne mase: od početka posmatranja, još nikada nije toliko svetlela.
- Za 24 godine, koliko proučavamo supermasivnu crnu rupu, nismo videli ništa slično - navodi se u saopštenju Andree Gec sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
Crna rupa u središtu naše galaksije obično je "mirna, bledunjava crna rupa na dijeti - slikovito objašnjava Gez.
Počevši od 2003. godine, naučnici su analizirali oko 13.000 merenja tokom 133 noći. Trinaestog maja 2019, crna rupa je dvostruko jače zasvetlela nego na na najsvetlijim dotadašnjim snimcima.
- Postavlja se pitanje da li crna rupa ulazi u novu fazu - kaže Mark Moris, kolega Andree Gez. To bi značilo da se količina međuzvezdanih gasova koje uvlači crna rupa povećava tokom dužeg vremena.
Jaka svetlost mogla bi da bude i posledica uvlačenja velikih asteroida u crnu robu, ili grudvi iz međuzvezdanih gasova koji su prouzrokovali neočekivani vatromet, a pravi razlog će pokazati dalja istraživanja.
Naučnici ističu da za Zemlju nema opasnosti, jer je crna rupa udaljena 26.000 svetlosnih godina. Zračenje bi moralo da bude najmanje deset milijardi puta jače od zabeleženog kako bi imalo uticaj na život na Zemlji.