Svima je dobro poznato da je trenutna epidemija korona virusa najverovatnije izbila na jednoj od mokrih prijaca u Aziji. Ceo svet prstom upire u Azijate i njihovo konzumiranje mesa najrazličitijih životinja. Ipak, konzumiranje divljih životinja nije neobično ni u Africi, a takva praksa na tom kontinentu postoji oko 20 godina.
U Aziji se sve više radi na smanjenju uzgoja i prometa divljih vrsta, u više nego upitnim higijesnkim uslovima, koje zadovoljavaju sofisticirane i tradicionalne prehrambene navike. Ipak, to je težak posao.
- Kineski uzgoj divljih životinja uključuje 6,3 miliona direktno uključenih radnika i vrednost prometa od 18 milijardi dolara - naveo je tim istraživača.
U Africi je, pak, to druga priča i mnogo više zabrinjavajuća. Izvršna sekretarka Svetske konvencije o biološkoj raznolikosti Elizabez Maruma Mrema izjavila je da bi bilo dobro da i druge nacije poput Kine streme zatvaranju ovih tržišta. Ipak, tvrdi da treba imati na umu da postoje zajednice, posebno u ruralnim oblastima sa malim primanjima, posebno u Africi, koje zavise od divljih životinja.
- Bez alternative za ove zajednice postoji rizik od pojave ilegalne trgovine divljim životinjama, a neke od njih su već sada na pragu izumiranja - navela je ona.
U slivu Konga (Kamerun, Evatorijalna Gvineja, Demokratska Republika Kongo, Gabon, Centralnoafrička republika), ali i u Gani, Sijeri Leoneu, Liberiji, Burkini Faso i Senegalu, meso koje se nađe u grmovima je spas i jedini izvor proteina. To nije opcija već teška potreba.
U tom području se prema procenama CIFOR-a prikupi imeđu milion i 3,4 miliona tona mesa divljih životinja iz tropskih šuma.
Lov i krčenje šuma u Africi su ključni element za razumevanje kako je Afrika, ništa manje od Azije, geografski podesna u bućnosti kada je reč o pandemijama. Naučnici su čak 2017. godine došli do zaključka kako postoji jaka korelacija između pojave i širenja ebole i krčenja šuma.