Zastave država najrazličitijih su boja, ukrašene svakojakim elementima poput orlova, zvezda, zmajeva. Međutim, ako dobro poznajete boje i grbove, sigurno ste primetili jednu stvar, a to je da ni na jednoj zastavi nema ljubičaste boje.
Razlog leži u tome što je, između ostalog, ljubičasta boja u prošlosti bila veoma skupa. U starim vremenima ona se dobijala od posebne vrste morskih puževa sa Mediterana. Bilo je potrebno preko 10.000 puževa za samo jedan gram boje. Stoga su ovu boju cenili koliko i zlato.
Ljubičastu boju su, u većini slučajeva, povezivali sa kraljevskim porodicama, jer su jedino oni imali uslova da je nose.
Kraljica Elizabeta je u 16. veku naredila da ljubičastu boju smeju da nose samo članovi kraljevske porodice. I niko osim njih.
Međutim, ova boja je ponekad bila skupa i samim vladarima.
Rimski imperator Aurelije zabranio je svojoj supruzi da kupi svileni ljubičasti šal, jer je samo jedna bočica ljubičaste boje koštala tri zlatne poluge, što bi danas iznosilo oko 50.000 evra.
Prestižni status ljubičaste boje promenio se tek 1856. godine kada je student britanskog univerziteta, Vilijam Henri Perkin, pokušavajući da pronađe lek za malariju, slučajno otkrio način kako da proizvede sintetičku ljubičastu boju.
Kako je njena proizvodnja znatno olakšana, ljubičasta je postala dostupna svima, te ne čudi što se pojavljuje na pojedinim zastavama nastalim oko 1900. godine.