Vekovi prolaze i puno toga se menja na svetu, ali ratovi nikada ne prestaju. Krajem 20. veka mnogi u svetu su mislili da ratova više neće biti, ali naravno pogrešili su. Teroristički napadi 11. septembra 2001. na njujorške kule najavili su nasilan ulazak u novi milenijum. Izbili su mnogi ratovi od kojih su najek bili oni u Avganistanu, Iraku, Gruziji, Libiji, Siriji i Ukrajini.
U svetu danas postoji dosta žarišta koja se lako mogu pretvoriti u ratove koji, ako se ostvare, mogu zapaliti svet. U ovoj analizi se izdvaja 10 potencijalnih ratova od Zapadne do Istočne hemisfere, što ne umanjuje mogućnosti izbijanja sukoba na drugim lokacijama.
Američki bombarder SMRTI: Pentagon konačno PRIZNAO, tragičan kraj 100 iračkih civila
On je čak najverojatniji. O Venecueli se već puno pisalo proteklih godina. Malo koja relativno mala zemlja je stalno prisutna u medijima poput Venecuele. Socijalizam 21. veka kojeg je u praksi lansirao bivši predsednik Hugo Čavez i najveće svetske naftne rezerve stavile su državu na severu Južne Amerike u prvi plan. Međutim, poseldnmje tri godine zemlja je pogođena nasilnim protestima desničarske opozicije koju predvodi Okrugli stol za demokratsko jedinstvo (MUD) protiv socijalističkih vlasti (PSUV) na čelu s Čavezovim naslednikom Nikolasom Madurom.
Podele u venecuelanskom društvu postoje već decenijama, ali one su se naglo intenzivirale za vreme Čavezove populističke vladavine. Međutim, sve je bilo u redu dok je državna blagajna imala novca za široke socijalne programe i subvencije svega i svačega.
Od početka 2014. do danas širom zemlje izbijaju talasi antivladinih protesta zbog nestašica, visoke inflacije i nasilja. Tim nasilni protestima ne nazire kraj i Venecuela bi mogla postati poprište građanskog rata poput Sirije.
Kuba je jedna od retkih preživelih jednopartijskih komunističkih država na svetu. Vladavina Fidela Kastra je uspostavljena davne 1959. i isprva nije bila komunistička ali je u idućim godinama izvršena komunizacija. 2006. godine vlast je preuzeo Raul Kastro koji se pokazao kao pragmatičan vođa koji je započeo procese liberalizacije ekonomije i represivnog sustema.
PUTIN SPREMA UDARAC AMERIKANCIMA U LIBIJI! Jedan čovek je njegov najjači ADUT! (FOTO/VIDEO)
Najznačajnija promena tokom njegove vladavine je "odleđivanje" hladnoratovskih odnosa sa SAD-om. Havana i Vašington ponovo su uspostavili diplomske odnose i krenuli putem normalizacije. Iako još nije poznato kojim putem će krenuti Kuba nakon odlaska braće Kastro, sigurno je da komunističkom režimu preti krah.
Kubanski revolucionarni režim gubi na idejama i šarm. Procesi poslednjih godina pokazuju da idu u pravcu "Kubanskog proleća". Traženje socioekonomskih promena i pomirenje sa SAD-om jako podsećaju na SSSR u vreme Gorbačova ili na Gadafijevu Libiju.
Analitičari smatraju da će najverovatnije Kuba ići stopama Kine, Vijetnama i Laosa koji su krenuli u ekonomsku liberalizaciju, a zadržali komunističke režime. Problem s Kubom je što je preblizu SAD-a i što Amerikanci I dalje apsolutno žele svrgnuti antiameričku vlast na ostrvu udaljenom oko 90 milja od Floride. Velika je verovatnoća da bi u sledećih 10 godina na ostvru mogla izbiti unutrašnja pobuna podržana od strane SAD-a.
STIGLA OSVETA VAŠINGTONA? Čim je Duterte okrenuo leđa, IS pokrenula rat na Filipinima!
Upravo su Sjedinjene Države treća zemlja koju bi mogao zadesiti rat. Premda izbijanje građanskog rata još nije realpolitička opcija, nju ne treba isključiti. Američko društvo je vrlo podeljeno po raznim crtama. Političko-ideološke, rasne, socijalne, regionalne i druge podele ozbiljno prete najvećoj svetskoj sili i ne smeju se zanemariti.
Amerika je žestoko politički podijeljena između liberala i konzervativaca koje predstavljaju Demokratska i Republikanska stranka. Dvostranački sistem je tako polarizovan da se u njemu ne može pronaći konsenzus čak ni u najvažnijim pitanjima osim u spoljnoj politici jer sve vlasti žele sačuvati američku izuzetnost i položaj sile broj 1 u svetu.
Ekonomski problemi su veliki. SAD doživljava stalni pad ekonomskog rasta, a prema podacima Ureda za popis stanovništva SAD-a, 15% ukupne populacije je siromašno. Izraženo u brojkama, 47 miliona Amerikanaca nalazi se ispod saveznog praga siromaštva.
Tramp kritikovao NATO: 23 od 28 članica ne daje dovoljno za ODBRANU!
Rasni problemi takođe su velik problem Amerike. Incident u Fergusonu 2014. i sve ono što je usledilo pokazalo je da je crnačka populacija (ali i druge manjine) i dalje itekako diskriminisana po pitanjima policijskog nasilja, zaposlenja, položaja u društvu, itd.
Regionalne razlike između saveznih država takođe su veliki problem pa zato i dolazi po nastojanja kakvi su Kalegzit i Tekzit. Svemu tome treba dodati i Donalda Trampa koji dodatno podelio američko društvo. U bliskoj budućnosti ratovi u SAD-u sigurno neće izbiti, ali u dalekoj budućnosti takvi ratovi su mogući pod povoljnim okolnostima.
Arapsko proleće 2011. nepovratno je promenilo ne samo Bliski istok i severnu Afriku već i celi svet. Početne nade da će narodni pokreti okončati diktatorske vladavine, korupciju, povećati političko učešće i dovesti do većih ekonomskih sloboda brzo su ugušene kroz snagu tamošnjih režima, zamenu jedne autoritarne vlade drugom, ili su se nade pretvorile u noćne more građanskih ratova poput onih u Libiji i Siriji.
ŠOKANTNA NAJAVA IZ AMERIKE: Kurdistan USKORO postaje NEZAVISNA DRŽAVA! (VIDEO)
Jedina istinska demokratska promjena dogodila se u Tunisu.
Jasno je da su iza arapskih revolucija i onoga što je usledilo stajale spoljne sile sa svojim interesima. Posebno se ističe važnost Saudijske Arabije, Irana, Turske, SAD-a i Rusije.
Postoji velika opasnost ako bi se sadašnji građanski ratovi u Siriji, Libiji, Jemenu, Iraku i Avganistanu pretvorili u jedan opšti rat u kojem bi s jedne strane bile sunitska Saudijska Arabija, a s druge šiitski Iran, a u širem kontekstu Rusija i SAD.
Današnja Makedonija je definisana Ohridskim sporazumom iz 2001. koji je zaustavio oružane sukobe Makedonaca i Albanaca. Za jedne je ovaj sporazum doprineo izgradnji multietničke Makedonije, garantovao i unapredio prava manjinskih etničkih zajednica, dok drugi smatraju da se treba još puno raditi na njegovoj primeni, a ima i onih koji smatraju da je ovaj sporazum izvor međuetničke nestabilnosti. Ispada da su potonji u pravu jer je Makedonija sve samo ne stabilna država.
RAT JE POČEO! Duterte POSLAO vojsku na džihadiste Islamske države! Ubijeno 13 terorista! (FOTO)
Tenzije između Albanaca i Makedonaca usijane su. Zemlju stalno pogađaju protesti nasilni upadi u parlament i slične neugodnosti.
EU i SAD podržavaju makedonsku levicu i albanske stranke a neki uticajni kreatori politike u Vašingtona otvoreno zagovaraju raspad Makedonije i stvaranje Velike Albanije koja bi uključivala Albaniju, oteto Kosovo, delove Makedonije, Srbije i Crne Gore te čak I Grčke. Albanci su važni saveznici Zapada na Balkanu pa je logično da zapadnjaci idu njima na ruku i podržavaju albanske pretenzije kako bi se suzbili uticaji Rusije i Kine. Makedonski kotao mogao bi postati krvav ako se uskoro ne počne nalaziti trajnije rešenje.
Isto važi i za Bosnu i Hercegovinu kojoj preti obnavljanje građanskog rata koji je zaustavljen Dejtonskim sporazumom 1995. Iako je potpisan mir, tri strane zapravo nikada nisu shvatile sporazum kao kraj priče već samo kao drugo poluvreme za ostvarenje svojih ratnih ciljeva.
Više od 20 godina u zemlji vlada hladnoratovsko raspoloženje koje može postati pravi rat. Većinske dominantne srpske stranke žele odcepljenje od BIH, bošnjačke ukidanje entiteta i stvaranje unitarne i centralizovane BIH, a hrvatske stranke žele svoj entitet.
Tri nepomirljive opcije. Stoga nije ni čudno da već više od 20 godina tri strane ne mogu pronaći konsenzus niti o jednom bitnom pitanju. BIH je danas puno bliža dezintegraciji nego integraciji.
Iračani nezadrživo NAPREDUJU prema Siriji! Dobili DOZVOLU da ULETE u Deir ez Zor! (FOTO/VIDEO)
Od početka 2014. odnosi Moskve i Vašingtona su pali na neverovatno niske nivoe i mnogi su govorili da je pitanje vremena kad će Treći svetski rat izbiti. To se nije dogodilo, ali ratovi u Siriji i Ukrajini unazadili su odnose između supersila.
Zbog nuklearnih kapaciteta oba tabora i drugih razornih vojnih potencijala apsolutni rat je nemoguć. Osim toga, i SAD i Rusija su dovoljno medijski slobodne zemlje da bi danas vrlo teško bilo motivisati njihovo stanovništvo za totalni rat i pokušaj osvajanja i uništenja protivnika. Takvu potporu javnog mijenja u demokratskim državama je nemoguće dobiti.
BURE BARUTA NA KAVKAZU: Koliko je zaista jaka rusko-čečenska bratija?
Moskva i Vašington u budućnosti će i dalje voditi proksi ratove kao što ih i danas vode u Siriji i Ukrajini. Ako i dođe do direktnog rata, američko-ruski rat bi se vodio u nekoj trećoj zemlji ili neutralnom terenu. I taj rat bi bio ograničenih razmera, ali svejedno opasan.
Od osamostaljenja obe države od Britanskog carstva neposredno nakon Drugog svetskog rata, odnosi između Nju Delija i Islamabada su kompleksni i obeženi stalnim napetostima i sukobima.
Najveći problem proizlazi iz činjenice da je Indija sekularna država s hinduističkom većinom, a Pakistan islamska republika. Dve države su vodile tri velika rata i jedan neobjavljeni rat (Kargilski rat 1999.). Glavni predmet sukoba je sporna regija Kašmir koja je iako većinski muslimanska spletom okolnosti 1947. postala deo Indije.
Obe države sedamdesetih godina razvile su nuklearno naoružanje zbog stalnih napetosti. Budući da Indijci ne odustaju od nacionalističke politike a Pakistan od snova o osvajanju sporne regije, mogućnost rata je neisključiva. Ostaje nada da jedino pri eventualnom sukobu neće biti korištena nuklearna oružja koja bi imala grozan učinak zbog guste naseljenosti obe zemlje.
Haosu u Brazilu se ne vidi KRAJ: Hiljade demonstranata traže OSTAVKU predsednika!
Tu bi došlo do rata Kina protiv skoro svih svojih suseda zbog pomorske teritorije. Najveći teritorijalni sporovi su oko Spratli, Paracelskih i Pratas ostrva kao i oko Skaraboro grebena, ali i oko drugih grebena, ostrva i graničnih linija na moru.
Sporne vode osim svog važnog geostrateškog i trgovinskog položaja obiluju naftom i prirodnim gasom. Naime, procenjeno je da se u Južnokineskom moru nalazi 11 milijardi barela nafte i 190 triliona kubnih metara prirodnog gasa. Ne treba posebno napominjati da su sporne vode bogate ribom koja je izuzetno važan proizvod na brzorastućim azijskim tržištima.
Nasipanje veštačkih ostrva, grebena, luka, pisti i vojnih postrojenja načini su kojim se Kina širi morem za koje smatra da joj pripada. Zahtevi u Južnokineskom moru doveli su Peking do sukoba sa skoro svim susedima i do napetih odnosa sa Amerikom. Vijetnam, Filipini, Malezija, Tajvan i drugi vojno nemaju nikakve šanse protiv Kine, ali svi zato imaju podršku SAD-a. Mogući rat Kine sa susedima bi se mogao pretvoriti u rat Kine i Amerike, a ekonomske posledice po svet bile bi katastrofalne.
Goruće pitanje Severne Koreje ne silazi s naslovnih strana medija širom sveta zbog nuklearnog i balističkog programa kao i ratnohuškačke retorike na relaciji Vašington-Pjongjang. Međunarodni rat Severne i Južne Koreje s učešćem sila poput Kine i SAD-a je malo verovatan iz nekoliko razloga. Jednostavno, Korejsko poluostrvo i istočna Azija toliko su razvijena područja da više ne pogoduju užasnom ratu.
Zaustaviti Kima po svaku cenu: Hoće li Ameri krenuti vojno i izazvati tragediju?!
Međutim,"Severnokorejsko proleće" jeste realan scenarijo, doduše ne još, ali u budućnosti svakako. Kad bi narod Sjeverne Koreje probio medijsku blokadu i znao koliko je Južna Koreja razvijenija i naprednija zemlja od njihove ostao bi u neverici.
Unov režim još uvek uspeva da drži svoje građane u medijskoj izolaciji, ali s razvojem tehnologije poput računara, dvd-a, USB stikova, mobilnih telefona, sve je teže sakriti istinu. Malo po malo ipak represivna oštrica režima posustaje pa je za desetak godina moguće očekivati plodno tlo za revoluciju. Upravo znanje kako se živi izvan Severne Koreje, posebno na južnom delu Korejskog poluostrva, bi za komunistički režim bio koban.
Utešno je to da ako do građanskog rata dođe on će biti kratak jer spoljnim silama nije u interesu destabilizacija super razvijene istočne Azije.