Naime, dečaci i njihov trener bili 18 dana zarobljeni u mraku kompleksa pećine, pre nego što ih je spasao tim ronilaca, na čelu sa britanskim stručnjacima i tajlandskim mornaričkim specijalcima.
Ranije su spasioci odbili da potvrde da su tokom misije dečaci bili stavljeni pod sedative. Ali, australijski anesteziolog Ričard Haris, koji je bio uključen u spasavanje, ispričao je da su lekari dali dečacima ketamin zbog njegovog uticaja na hipotermiju.
Lek takođe utiče na gubitak pamćenja, a dečaci su tokom spasavanja jednom ili dvaput ponovo bili stavljani pod sedative.
Među nekim ljudima širom sveta ova vest o upotrebi anestetika izazvala je bes, ali dečaci navodno nisu imali ništa protiv toga.
Kada se dr Haris pridružio tajlandskoj spasilačkoj ekipi, uverio je službenike da promene svoje planove spasavanja i da najpre spasu najslabije dečake umesto najjačih. Prvobitna strategija bila je da se najpre izvuku najjači dečake jer bi imali više šansi za spašavanje, dok bi ostali mogli da ostanu i skupljaju snagu. No, to je promenjeno nakon što je Harsova procena zdravlja otkrila da neki slabiji dečaci možda neće preživeti ako ih ostave iza sebe.
On je od tajlandske vlade čak tražio diplomatski imunitet zbog opasnosti da će svi dečaci umreti i straha da će on biti kriv za to. Ronioci koji su učestvovali u spasavanju prethodno su opisali uslove kao neke od najekstremnijih sa kojima su se ikada imali prilike da se suoče.