Izbor novog predsednika u Sjedinjenim Državama važan je trenutak bilo gde i bilo kada, ali čini se da je 2020. godina potencijalno zrela za sumiranje posledica potresanja zemlje.
Nekoliko akata ima više posledica po zemlju od rata, pa iako neki mogu imati čitav niz pitanja koja će uticati na njihov glas na predstojećim izborima, drugi daju visok prioritet izboru kandidata koji je antiratni, kako bi se okončali beskrajni ratovi i promenili vojno-industrijski sistemi.
Koji kandidat bi trebao po vama da bude izabran ukoliko vam je mir važna stavka u životu?
Bajden bi mogao da bude prvi izbor, jer je levičarski kandidat koji bi logično trebao da bude više antiratno orijentisan nego Republikanci.
Međutim, Bajden nije levo krilo, već pripada desnom centru. Čini se da se okružuje istomišljenicima neoliberalima iz Obamine administracije koji će obnoviti intervencionističku spoljnu politiku britanskog premijera Tonija Blera - doktrinu pod nazivom Odgovornost zbog zaštite (R2P.).
Za ministra odbrane kandidati su slavna močvarna stvorenja poput Hilari Klinton i Mišel Flournoi, i obe su igrale ključnu ulogu u operacijama NATO-a 2011. koje su nam donele povratak crnog ropstva u Libiji nakon njihove operacije promene režima u toj zemlji.
Flournoi je malo poznata u američkom narodu, ali u elitama "duboke države" ona je strastveni zagovornik američke intervencije.
U njenom članku o spoljnim poslovima od juna 2020. pod naslovom "Kako sprečiti rat u Aziji", Flournijino "rešenje" za sprečavanje rata u Aziji (čitaj: sa Kinom) je eskalacija vojnih tenzija i provokacija u Aziji i diktiranje Kini uslova iz novog "Pax Americana" za čitav region, zasnovan na američkoj vojnoj moći.
Flournoi je član Saveta za spoljne odnose, član je spoljnog savetodavnog odbora direktora CIA, a radila je i za poznatu konsultantsku firmu "duboke države" "Booz Allen Hamilton", istu za koju je radio Edvard Snouden.
Takođe je bila izvršni direktor i suosnivač Centra za novu američku bezbednost, tink-tenka američkih "jastrebova" u kojem dominiraju Klintonovi lojalisti i neokonzervativci.
U maju 2016. CNAS je objavio dokument "Proširenje američke moći", čiji su koautori Flournoi i Robert Kagan, neokonzervativac koji je takođe radio sa Dikom Čejnijem 2000. godine na objavljivanju sličnog dokumenta kroz Projekat za novi američki vek, zalažući se za unipolarni svet zasnovan na američkoj vojnoj hegemoniji.
Flournoi je kritikovala Trampovu politiku prema Kini, navodeći da se ona sprovodila "uglavnom bilateralno, umesto da se grade široke koalicije partnera i saveznika" koji će Kini diktirati uslove mira prema cevi.
Kao što je oštro antiratno nastrojena Medeja Benjamin nedavno napisala:
- Izbor Mišel Flournoi da predvodi Pentagon bio bi tragičan pokazatelj da je Bajden zaista bacio u pakao američku budućnost u iscrpljujućoj trci u trci naoružanjem sa Kinom i Rusijom, to je potencijalno katastrofalna težnja za vaskrsavanjem američke imperijalne moći koja nestaje.
Pored Flournoi, priča se da je Biden razmatrao i Suzan Rajs za državnog sekretara. Suzan Rajs ima dugu karijeru. Ona je arhetipsko močvarno stvorenje, lišeno morala i saosećanja, i gleda svet kroz hladan objektiv.
Dugo se zalaže za uzdržavanje, savetujući i Klintona i Obamu da se umešaju u vojne eskalacije koje su se kasnije pokazale katastrofalnim. Radila je ilegalno, mimo dokumenata za trgovinu oružjem u Africi poput demokratskog Olivera Norta, za šta je kasnije unapređena.
Godinama je činila ogromne naporie da destabilizuje Kongo i Sudan, a ipak je drže kao model za podražavanje mladih Afroamerikanaca.
Njeno čvrsto uverenje u R2P, zajedno sa Bajdenom, Flournoi, Klintonovima i verovatno Samantom Pauer, Džonom Forbsom Kerijem i drugima, znači da će se Bajdenova administracija vratiti u vrstu intervencionističke spoljne politike.
Ne zaboravite na samog Bajdena. Pogledajte njegovu biografiju, videćete da nikada nije bilo rata koji mu se nije svideo. Senator iz MBNA glasao je za rat u Iraku. Takođe i za rat u Avganistanu.
Bio je potpredsednik u administraciji koja je započela sedam novih ratova, a Obama ga je izabrao za svog savetnika u spoljnoj politici.
On je bio glavni čovek koji je vodio ukrajinsku obojenu revoluciju 2013. godine, dovodeći doslovce naciste u tradiciji Stepana Bandere na vlast da svrgnu legitimnu vladu Ukrajine, a pritom je za sebe i svoju porodicu zgrnuo milione dolara od druženja na donatorskim večerima i koktelima.
Autor analize: Carey List