Demokratski kandidat Džo Bajden trijumfovao je na najnapetijim izborima u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, pokazali su rezultati glasanja.
I dok su se nedeljama unazad poznavaoci političkih prilika na Balkanu bavili analizama čija pobeda bi više odgovarala Srbiji, podsećali na Trampovu administraciju koja je promenila stav, naročito kada je rešavanje kosovskog problema u pitanju, domaća javnost prisećala se Bajdenovih ne tako blagonaklonih stavova prema Srbiji i zagovaranja NATO intervencije tokom sukoba na KiM.
Bajden je u novijoj istoriji Srbiju posetio dva puta kao potpredsednik Baraka Obame, nudeći tim prilikama daleko pomirljiviju retoriku od one iz devedesetih. Ipak, od svog stava da Kosovo mora biti nezavisna država do danas nije odustao.
Prva poseta bila je 20. maja 2009. godine kada ga je dočekao državni vrh uz najviše državne počasti. Intonirane su američka, pa srpska himna, a centralna tema susreta sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem bila je Kosovo i Metohija.
Bajden je naglašavao da Amerika neće tražiti od Srbije da prizna nezavisnost južne srpske pokrajine uz objašnjenje da to nije preduslov za podršku SAD nameri Srbije da postane članica Evropske unije.
- Administracija Baraka Obame je upravo završila svojih prvih sto dana na vlasti. Mi smatramo da je veoma važno već na samom početku našeg mandata da dođemo na Balkan, da dođemo u Srbiju, da pokažemo koliko nam je stalo do ovog regiona - govori je.
Druga poseta, 16. avgusta 2016. godine, bila je praćena sličnim porukama. Bajden je dočekan ispred Palate Srbije, gde ga je sa pogačom i solju ugostila devojka u tradicionalnoj prizrenskoj srpskoj gradskoj nošnji, a potom se iza zatvorenih vrata sastao sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem.
Usledila je konferencija za medije na kojoj je Vučić rekao da odnosi Amerike i Srbije idu "uzlaznom putanjom", a Bajden je prvi put izjavio saučešće svima koji su izgubili voljene tokom NATO bombardovanja.
- Uspomene na gubitak voljenih su i dalje sveže. Amerika i Srbija, naravno, ne slažu se oko svakog pitanja, ima mnogih ožiljaka i rana koje su žive iz devedesetih godina, ali ja se nadam da ćemo preduzeti korake i da će to učiniti nove generacije - rekao je Bajden i opet ponovio da neće od Srbije tražiti priznanje Kosova.
On je takođe pohvalio Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera, i istakao je da administracija predsednika Obame "poštuje liderstvo koje je pokazao kroz teške izazove".
Pozitivnu poruku uputio mu je i tri godine kasnije, kada su se sreli na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Iako već godinama unazad internetom i u pojedinim medijim kruže tvrdnje da je Bajden o Srbima govorio kao o "ubicama beba, silovateljima i mesarima" koje treba "smestiti u koncentracione logore", nikada nisu pronađeni izvori koji bi potvrdili autentičnost tih izjava.
Ono što je dokumentovano su kritike koje je za vreme boravka u Senatu upućivao Miloševiću.
- Glavni uzrok problema je Slobodan Milošević. Na privatnom sastanku 1991. godine, otvoreno sam mu rekao da je kriminalac - izjavio je svojevremeno Bajden.
Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma čestitao je Ričardu Holbruku na diplomatskoj veštini, ali je naglasio da tadašnjeg srpskog predsednika ne treba posmatrati kao "deo rešenja".
- Imam pomešana osećanja prema dogovoru sa Miloševićem, zato što verujem da on jedino razume silu i verujem da je on krajnji problem, kao i da će ovo morati da bude rešeno silom, i iskreno, želeo bih da smo sada iskoristili silu. Nemam iluzije da Beograd nije pun političara koji su čitali Džefersona i Medisona u slobodno vreme i koji čekaju demokratsku sredinu kako bi se pojavili. Međutim, mislim da nismo dovoljno pažnje obraćali na demokratsku opoziciju koja postoji - rekao je Bajden nekoliko dana nakon potpisivanja sporazuma 1995. godine.
Samo nekoliko godina kasnije usledile su nove tenzije na Balkanu, ovog puta na Kosovu, a Bajden je i po tom pitanju imao formiran stav.
Bajden je u više navrata govorio o potrebi da se spreči dalje nasilje nad Albancima, a nekoliko godina po završetku sukoba na Kosovu imao je poruku za Srbe.
- Dok srpski narod ne bude pogledao sebe u lice i razumeo šta su njegovi lideri uradili, i u šta su njih ubedili, srpski narod neće moći da se otrgne od ideje da su žrtve, od ideje koju svi političari koriste i kojom manipulišu. Vrednost Nirnberškog suđenja nije bila da kazni, već da pokaže i učini da Nemci pogledaju sebe u oči, i da im ne dozvoli da racionalizuju, kao u Prvom svetskom ratu, da su oni bili žrtve - poručio je tada.