Naučnici su otkrili novu varijantu koronavirusa koja u sebi ima "ekstremno visok broj mutacija" koje mogu doneti nove talase pandemije, izbegavajući imuni sistem ljudskog tela.
Potvrđeno je samo 10 slučajeva u tri države, genetskim sekvenciranjem, ali ova varijanta je izazvala veliku zabrinutost kod nekih naučnika, pošto sadrži mutacije koje mogu učiniti virus nedostupnim za imuni sistem. piše Guardian.
Varijanta B.1.1.529 ima čak 32 mutacije u "spajk" proteinu, delu virusa koji najveći broj vakcina koristi kako bi pripremio imuni sistem za borbu protiv kovida. Mutacije u "spajk" proteinu mogu uticati na sposobnost virusa da inficira ćelije i širi se, ali mogu i otežati uslove pod kojima ćelije imunog sistema napadaju patogen.
Ova varijanta je prvo primećena u Bocvani, gde su zasad sekvencirana tri slulčaja. Još šest ih je potvrđeno u Južnoj Africi, a jedan u Hong Kongu, kod putnika koji se vraćao iz Južne Afrike.
Prvi slučajevi ove varijante su zabeleženi u Bocvani 11. novembra, a u Južnoj Africi tri dana kasnije. Slučaj u Hong Kongu je registrovan kod 36-godišnjaka koji je imao negativan PCR test pre leta iz Hong Konga za Južnu Afriku, gde je bio od 22. oktobra do 11. novembra. Bio je negativan na testu pred put u Hong Kong, ali pozitivan 13. novembra u karantinu.
Naučnici će posmatrati novu varijantu i čekati bilo kakav znak da se ona širi brže. Neki virusolozi u Južnoj Africi su već zabrinuti, pogotovo zbog nedavnog rasta broja slučajeva u oblasti Pretorije i Johanesburga, gde su slučajevi B.1.1.529. primećeni.
Ravi Gupta, profesor kliničke mikrobiologije na Kembridžu, rekao je da su u laboratoriji otkrili da dve mutacije na ovoj varijanti korone pojačavaju zaraznost i smanjuju potencijal reakcije antitela. "Ovo zaista izgleda kao značajna briga, ako gledamo koje su mutacije prisutne", rekao je. "Ipak, ključno svojstvo virusa koje je nepoznato je njegova sposobnost da inficira šire mase, i to je ono zbog čega smo imali porast Delta varijante. Imuni odgovor je samo deo slike onoga što može da se dogodi".
Profesor Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da je veliki broj mutacija u ovoj varijanti nastao "jedinstvenim događajem", a pretpostavka je da se to desilo u toku hronične infekcije kod osobe sa oslabljenim imunim sistemom, moguće nelečenim HIV/AIDS pacijentom.
- Očekujem definitivno da će ovaj soj slabo prepoznavati neutralizirajuća antitela na Alfa ili Delta soj. Teško je predvideti, u ovoj stadijumu, koliko će zarazna biti ova varijanta. Za sada je treba pažljivo posmatrati i pratiti, i analizirati, ali nema potrebe da budemo mnogo zabrinuti osim ako počne da se javlja češće u bliskoj budućnosti - rekao je Balu.