Posle Hladnog rata većina evropskih zemalja ukinula je vojnu obavezu, a sada pojedine razmatraju vraćanje institucije koja je ojačala oružane snage.
Pročitajte i:
- Uskoro ćemo ponovo morati intenzivno da se pozabavimo pitanjem vojne obaveze - izjavio je Anegret Kamo-Karenbauer, generalni sekretar Hrišćansko-demokratkse unije Nemačke i na taj način podstakao burnu raspravu.
Nemačka je pre sedam godina ukinula obaveznu vojnu obavezu, pa je poslednjih godina samo jedna trećina mladih završavala vojnu obuku, a trećina je izabrala civilno služenje. u situaciji kada oružane snage Bundesvera muku muče s regrutovanjem profesionalnih vojnika, predlog sekretarke Karenbauer nimalo ne iznenađuje.
Švedska i Litvanija uvele su selektivnu vojnu obavezu, Norveška je proširila sleektivnu vojnu obavezu na žene, a fransuski predsednik Emanuel Makron planira novi oblik vojne obaveze kpoji obuhvata civilni i vojni segment.
- Država sa brojnom vojskom je bitna, ali je mnogo bitnije to da se ljudi što pre osposobe da se efikasno suoče sa teškoćama - ocenjuje elizabet Bro, sa Kraljevskog instituta za odbranu i bezbednost združenih snaga Velike Britanije.
Ukoliko bi neka država odlučila da napadne drugu sajber ili konvencionalnim sredstvima, stanovništvo bi moralo da preživi nekoliko dana bez struje i pristupa životnim namirnicama, a pomenute veštine pomogle bi stanovništvu i u slučaju prirodne katastrofe. Međutim, građani se sada uglavnom oslanjaju na pomoć vlade.
- Veliki deo štete izazvane uraganom Katrina u Nju Orleansu nastao je kao posledica činjenice da su ljudi čekali vlast da im pritekne u pomoć. Ciklon Gudrun koji je pogodio jug Švedske 20005. godine, ostavio je gotovo pola miliona ljudi bez struje. Zamislite koliko bi bilo korisno kada bi građani bili obučeni za hitne slučajeve - kaže Elizabet Bro i dodaje da je na vladi da odigra glavnu ulogu u jačanju nacionalne izdržljivosti, tako što bi na primer tinejdžeri prolazili skraćenu vojnu obuku.