Delovalo je to dosta nestvarno: čitav svet je stajao, ulice su bile puste, radili su samo oni koji su morali, vozila gradskog saobraćaja su bila prazna, a neki "nevidljivi" ljudi punili su rafove prepunih samousluga. Nestajali bi, tu i tamo, poneki deficitarni proizvodi, poput testenina ili toaletnog papira, ali su istog časa stizali novi paketi i popunjavali prazan prostor.
U rafovima sa svežim voćem i povrćem domaći proizvođači uspevali su da na čudan način, čak, nadoknade i nedostatak uvoza paradajza iz Španije, banana iz Gvajane, boranije iz Kenije. Hoće li to tako biti i na jesen? Da li su neki drugi ljudi iz senke dovoljno orali i sejali tokom "koronarnog" proleća i da li će Evropa, posle izlaska iz pandemije, biti nahranjena? I šta, ako usledi drugi talas? Sva ova pitanja traže odgovor za izlaz iz dosad nesvakidašnje situacije u kojoj se svet našao u savremeno doba.
Prvi signal za opasnost bio je kada je, početkom pandemije, upućen alarm zbog nedostatka radne snage u poljoprivredi, izazvan opštom izolacijom. Evropska komisija je zbog toga saopštila da sezonski radnici mogu slobodno da putuju u unutrašnjim granicama da bi pomogli u skupljanju letine, i pored restriktivnih mera uvedenih zbog virusa. To važi i za radnike van šengenske zone, a spas bi u tom smislu mogao da stigne iz Bugarske i Rumunije. Krajem aprila izvršni organ evropske vlasti je doneo i niz preporuka u tom smislu.
I pored toga, zemlje EU reaguju različito. Francuske vlasti su se deklarativno tome priključile, ali u praksi je to, izgleda, drugačije. Pre nekoliko dana, sa pariskog aerodroma vraćene su dve grupe sa više od 80 sezonaca iz Bugarske i Letonije, posle 48-satnog zadržavanja. Francuska i dalje dozvoljava ulazak na svoju teritoriju samo onima koji imaju stalni boravak u ovoj zemlji. S druge strane, u Austriji i Nemačkoj, Rumuniji i Bugarskoj uveliko beru špargle i drugo povrće. Kada je reč o Francuskoj, problem je i to što se otvaranje ne odnosi na sezonce iz Tunisa, Alžira i Maroka, koji obično predstavljaju 10 odsto radne snage u zemlji u ovom sektoru.
Izračunato je da je zbog aktuelne situacije, u Francuskoj u aprilu na poljima izgubljeno od 15 do 20 odsto roda. Francuzima trenutno nedostaje 45.000 radnika na polju i na farmama, dok će se ovaj broj duplirati u mesecima koji dolaze.
Iako su rafovi u prodavnicama puni, postale su još vidljivije socijalne razlike. U predgrađima Pariza formiraju se redovi za besplatne potrošačke korpe, a narodne kuhinje u celoj zemlji rade punom parom. Neki studenti, koji više nisu mogli da idu u zatvorene menze, gde su niže cene, ustajali su kasnije u toku dana da bi smanjili jedan obrok. Mnogi se pitaju šta će biti na jesen, kada se na zdravstvenu krizu nadoveže i ekonomska.
Istovremeno, povećale su se i cene nekih proizvoda iz uvoza, kao, recimo, pomorandži ili mandarina.
Hrane, zasada, ipak ima dovoljno. A kako vreme prolazi, procenjuje se da će najviše stradati - najsiromašniji. Za Evropu, ako se ispune predviđanja, i nema toliko zime, koliko za one regione gde glad inače preti, kao što su Jemen, Avganistan ili Sudan. Hrane bi, generalno, trebalo da bude koliko je potrebno, ali će ona biti još nepravednije raspoređena, zbog gubitka posla, poremećenog lanca snabdevanja i značajno smanjene slobodne trgovine. I dok jednima bude prelivalo, drugi će, tako, gladovati.
Prema nedavnom zajedničkom izveštaju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu i Svetskog programa za hranu, kriza gladi bi mogla u svetu da zahvati dvostruko više ljudi nego obično. Procenjuje se da bi glađu zbog virusa korona do kraja ove godine moglo teško da bude pogođeno 265 miliona ljudi, što je povećanje od 130 miliona u odnosu na prošlu godinu.
Kritičari kažu da prodavnice nisu mogle da budu ovako snabdevene tokom krize da sve nije bilo dobro i dugo planirano. Prisećaju se ono malo snega što je tokom dva dana palo zimus oko Pariza, što je bilo dovoljno da rafovi osvanu poluprazni. Pandemija, bolovanja, strahovi, odsustvo prevoza i sve ostalo, tokom dva meseca, sada ništa slično nisu doneli. Isto važi i za period posle epidemije. Ukoliko bude hrane, pristalice teorije zavere će reći da je sve dobro isplanirano. Ako je ne bude, kritikovaće vlast.
Ukoliko bude drugog talasa korone, potrebni su i novi vidovi rada, udruživanja i distribucije. U suprotnom, poljoprivrednici će na jesen biti heroji svakodnevice, kao što su to proletos bili zdravstveni radnici, a glad bi onda mogla da zakuca i na vrata Evrope.