U poređenju s drugim vrstama, ljudi imaju iznenađujuće sličan genetski kod, ali male mutacije donose promene, a one se mogu odraziti na obične načine – poput razlika u visini, boji kose, očiju i drugo, ali i kroz razvoj neverovatnih osobina.
1. Otporni na visok holesterol
Dok većina ljudi, posebno srednjih i starijih godina, treba da ograničavaju unos prerađenih i masnih namirnica poput brze hrane u strahu od povišenog holesterola koji „začepi“ krvne sudove i može uzrokovati smrt, postoje neki koji mogu jesti sve što žele bez opasnosti.
Njihov nivo lošeg holesterola ostaje minimalan bez obzira da li jedu krofne, jaja, picu, prženu slaninu i hamburgere svaki dan zahvaljujući retkoj genetskoj mutaciji – nedostaje im kopija gena PCSK9.
I dok je obično problematično roditi se bez nekog gena, ovaj slučaj zaista ima beneficije a otkriven je prije 10-ak godina. Najčešće se radi o Afroamerikancima koji zahvaljujući toj mutaciji imaju 90 odsto manji rizik od srčanih bolesti, a nakon otkrića tog stanja istraživači pokušavaju napraviti lek koji će blokirati postojeći gen kod ostale populacije u svrhu boljeg kontrolisanja masnoće u krvi.
2. HIV im ne može ništa
Razne stvari mogu ugrožavati ljudsku rasu, a infekcija HIV-om je svakako jedna od njih. Vrlo zarazan virus od kojeg u nekim afričkim zemljama boluje svaki treći čovek za neke ipak nije nikakva pretnja – oni su srećnici s genetskom mutacijom koja blokira protein CCR5. Virus HIV-a koristi taj protein kao vrata za ulaz u ljudsku ćeliju, pa u njihove stanice virus ne može ući. Ipak, ta genetska mutacija pogađa tek jedan odsto belaca.
3. Tolerancija na hladnoću
Eskimi i drugi narodi koji žive u ekstremno hladnim uslovima prilagodili su se na taj, za brojne druge ljude, nezamisliv način života. Istina je kako su se ljudi koji žive na niskim temperaturama biološki prilagodili uslovima – no samo zahvaljujući genima i evoluciji.
Studije pokazuju da čovek koji nije poreklom iz područja Sibira ni nakon 50 godina života tamo ne podnosi lakše hladnoću, dok oni čiji su preci od tamo a sami tamo ne žive – nemaju problema sa zimom.
Obično, takvi ljudi imaju oko 50 odsto brži bazalni metabolizam zahvaljujući čemu podnose zimu bez drhtanja. Takođe, imaju manje znojnih žlezda koje inače rade tako da se kod pregrevanja tela otpušta znoj.
Zahvaljujući tome Aboridžini u Australiji mogu spavati na zemlji bez skloništa ili pokrivača tokom hladnih noći, a Eskimi plivati u ledenoj vodi – sve bez da se razbole.
4. Spremni na sve visine
Većina penjača koji su se popeli na 8848 metara visok Mount Everest to nikad ne bi uspeli bez pomoći vodiča. Oni često hodaju ispred njih i postavljaju užad te izviđaju najbolji put. Očigledno je kako su Tibetanci i Nepalci superiorniji od drugim ljudi što se tiče boravka na velikim nadmorskim visinama jer žive na prosečnoj visini od 4000 metara, gde vazduh sadrži oko 40 odsto manje kiseonika.
Njihovi su se organizmi prilagodili s većim kapacitetom pluća, a za razliku od „normalnih“ ljudi koji na velikim visinama proizvode više crvenih krvnih zrnaca, oni proizvode manje – čime se sprečava zgušnjavanje krvi i nastanak ugrušaka, a za to je zaslužna genetska mutacija odnosno produžetak DNK nazvan EPAS1.
Han Kinezi koji su srodnici Tibetanaca ne dele tu gensku karakteristiku, a kako su se kao narod razdvojili pre 3.000 godina, istraživači smatraju da je do mutacije došlo unutar poslednjih 100 generacija, što je vrlo kratko vreme iz perspektive evolucije.
5. Svi poludeli, oni ne…
Izuzev moralnih razloga, postoje i oni stručnjaci po kojima se ni jednoj vrsti ne preporučuje jesti pripadnike njihove vrste. Naime, pripadnici plemena Fore iz Nove Gvineje osetili su te posledice sredinom 20. veka nakon što je celo pleme „pokosila“ epidemija bolesti Kuru. To je degenerativna i fatalna prionska bolest mozga slična kravljem ludilu, zbog koje se mozak pretvara u „kašu“.
Oboleli prvo iskuse probleme s pamćenjem, a naknadno polude s time da s bolešću mogu živeti nekoliko godina. Nakon pojave epidemije antropolozi i lekari nisu mogli shvatiti zašto je pleme bolesno, ali potom su otkrili da se bolest širi na tzv. pogrebnim gozbama gde se u znak poštovanja prema pokojnome jede deo njegovog mesa. No nisu svi bili zaraženi nakon takvog kanibalističkog rituala, a preživeli su imali mutaciju gena nazvanu G127V, koja ih je spasila uprkos konzumiranju zaraženih leševa što je odličan pokazatelj kako funkcioniše prirodna selekcija.
6. Zlatna krv
Iako je opšte pravilo kako je krvna grupa 0 univerzalna i svako je može primiti, to nije u potpunosti istina te je celi krvni sastav znatno komplikovaniji. Osim što postoje četiri krvne grupe – 0, A, B i AB koje se dodatno mogu podeliti u osam krvnih grupa zavisno je li rezus faktor (Rh) pozitivan ili negativan, postoje čak 35 krvnih sastava poznatih istraživačima s preko milion malih varijacija.
Osim toga, postoji i zaista redak tip krvi, tzv. grupa Rh-ništa, koja ne sadrži nikakve antigene u Rh sastavu, a istraživači su pronašli tek 40-ak ljudi na celom svetu s ovom mutacijom. Ono što ovu krv čini posebnom je to što je znatno bolja kao univerzalni davatelj i od krvne grupe 0 te je kompatibilna sa svim drugim retkim krvnih grupama, no nažalost je u svetu tek devet živih donora.
Ta se krvnu grupu naziva još i zlatnom krvi, a oni koji je imaju su s jedne strane počašćeni jer mogu spasiti život svima, no ako su oni u opasnosti njima može pomoći samo devet ljudi na svetu.
7. Jasan vid u vodi
Oči većine životinja su takve da kristalno jasno vide u vodi, ali to nije slučaj i sa ljudima – naš je vid u takvim uslovima ograničen i mutan jer voda ima sličnu gustoću kao tečnost u našim očima, što ograničava ulaz svetla koji ulazi u oči. Ipak, određena grupa ljudi iz plemena Moken imaju sposobnost da jasno vide pod vodom, čak i na dubini do 22 metara.
Oni provode oko osam meseci u godini sedeći na svojim brodovima, a na kopno se vraćaju samo kako bi uzeli nužne stvari ili dopremili školjke i ribe koje su uhvatili. Oni prikupljaju stvari iz mora po tradicionalnim metodama, bez maski, disalica ili opreme za ronjenje, a zahvaljujući stalnom usavršavanju i ponavljanju ronjenja, bez problema mogu razlikovati kamen na morskom dnu od jestive školjke. U testiranju vida Moken dece i dece iz Evrope, istraživači su otkrili da Mokeni imaju dvostruko oštriji vid ispod vode.
8. Super guste kosti
Starenje rezultuje brojnim posledicama za telo, a jedna od najpoznatijih je smanjivanje gustoće kostiju zbog čega one postaju lomljive. Ipak, čini se kako mala grupa ljudi skriva tajnu otpornosti na osteoporozu zahvaljujući mutaciji SOST gena. Taj se gen može pronaći kod pripadnika holandske i afričke populacije, a kontroliše protein skleroistin koji reguliše gustinu kosti. Ako se kod čoveka javi samo jedna kopija gena, njegove su kosti izuzetno snažne i u starosti, no već dve kopije tog gena mogu uzrokovati probleme poput gigantskog i nekontrolisanog rasta.
9. Dosta im je par sati sna
Dok prosečnom čoveku treba od sedam do osam sati sna na dan kako bi normalno funkcionisali, postoje ljudi koji godinama mogu spavati tri do četiri sata a da to ne utiče na njihovo zdravlje i sposobnosti. Slavni primeri iz istorije uključuju Margaret Tačer, Napoleona i brojne druge. To se objašnjava mutacijom gena DEC2, zbog koje oni spavaju manje ali efikasnije, odnosno s intenzivnijim REM fazama sna koje donose više odmora. Što kvalitetnije spavamo, to nam je manje sna potrebno, objašnjavaju istraživači.
10. Briga ih za malariju
U jednu ruku bolest, a u drugu odbrana od opasne malarije koju prenose komarci, sve je to srpasta anemija. Ona je specifičan tip anemije u kojem postoji abnormalni tip hemoglobina u eritrocitima. Budući da je malarija tip parazita koji ulazi u crvena krvna zrnca i tamo se razmnožava te ih uništava, a abnormalni hemoglobin nije dobar domaćin parazitu, oboleli su zaštićeni od bolesti koja na godinu ubije preko 600.000 ljudi u svetu.