Dvodnevni samit šefova država ili vlada pretio je da preraste u bezuspešno trodnevno ubeđivanje između "cicija" i "trošadžija".
Okupljeni u evropskoj prestonici, lideri su nastojali da pronađu usaglašeno rešenje za francusko-nemački predlog o 750 milijardi evra zajedničkog zaduživanja za pomoć najugroženijim delovima Unije tokom epidemije Kovida-19. Problem je u tome što je najviše stradao jug, pre svih Italija i Španija, što izaziva značajnu finansijsku surevnjivost hladnog severa.
Unapred se znalo da će pregovori ići veoma teško. U petak oko ponoći, Holandija, kao najtvrđa, u liku svog premijera Marka Rutea, zatražila je da se odluka, ako je bude bilo, donese jednoglasno, što je dodatno zakomplikovalo stvari i učinilo ih gotovo nemogućim.
Još ranije prakično je otpala mogućnost spajanja dugova, za zajam koji EU namerava da, prvi put u istoriji, povuče u ime državva. Pre konačnog dogovora, iskristalisala se ideja da se rate, tokom tri decenije, otplaćuju oporezivanjem velikih kompanija ili značajnih zagađivača. Ali, najtvrđe članice želele su da i u takvoj situaciji postave striktne uslove korisnicima.
Danska, Švedska, Finska i Austrija predvođene Holandijom, insistirale su da u paketu bude više pozajmica nego subvencija, od prvobitno predviđenog odnosa 250 prema 500 milijardi. Ovu priliku, međutim, nameravale su da iskoriste i za izvoz "evropskih vrednosti". Tako su izručeni zahtevi da se pomoć uslovi "poštovanjem demokratskih principa EU", uz oštru konrolu korišćenja fondova.
Zahtevaju i reforme tržišta rada i penzijskog sistema, nešto poput onoga što su svojevremeno radili Grčkoj. Sa samita je procurilo i da je jedan od zahteva bio "obojen zeleno" i da se odnosio na borbu protiv pregrevanja planete.
Mađarski premijer Viktor Orban je, na pominjanje "pravne države" i mešanja u unutrašnje stvari suverenih zemalja, oštro reagovao i najavio veto, što je dodatno kompromitovalo mogućnost postizanja dogovora. Ovom merom neimenovano je ciljana i Poljska, koja uz Italiju, Španiju i Francusku, treba da dobije najviše sredstava. S druge strane, ako ne bude po njenom, vetom preti i Holandija.
Radna večera je u petak imala gorak ukus. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pokušao je juče tokom prepodneva da pomiri uzburkane strasti, odvojenim razgovorom po manjim grupama. Vođene su i mnogobrojne bilateralne konsultacije.
Šefovi država ili vlada su, posle većanja, napravili malu pauzu, a onda otišli na ručak, da probaju da razreše bar deo nesporazuma.
Jedna od tema im je i višegodišnji budžetski okvir Unije povećan na 1.100 milijardi evra, što kod nekih izaziva dodatni škrgut zubima.
Tokom jedne od pauza, češki premijer Andrej Babiš je, prenoseći atmosferu sa samita, istakao da su stavovi dijametralno suprotstavljeni i da nema utisak da se učesnici približavaju dogovoru. Prethodno je i njegov holandski kolega Mark Rute stavio do znanja da nije optimista.