Rusija će 77. godišnjicu pobede u Velikom otadžbinskom ratu u kojem je tadašnji SSSR izgubio 27 miliona ljudi, od kojih su 14 miliona bili civili obeležiti tradicionalno danas centralnom vojnom paradom na Crvenom trgu.
Podsetimo, velika proba za vojnu paradu održana je pre dva dana, a na njoj je učestvovalo 11.000 vojnika, 131 jedinica savremene vojne tehnike, kao i 77 aviona i helikoptera.
U toku Drugog svetskog rata ruska vojska oslobodila je 17 evropskih i sovjetskih gradova među kojima je i glavni grad Srbije - Beograd, Odesa, Sevastopolj i Brest.
Velika sovjetska ofanziva u Belorusiji, poznata kao operacija "Bagration", počela je krajem juna 1944. godine.
Rusi su u toj ofanzivi naneli Nemcima težak poraz. Ubijeno je pola miliona neprijateljskih vojnika, a čitava Grupa armija Centar je uništena.
Crvena armija je 3. jula potpuno oslobodila Minsk.
Glavni grad sovjetske Litvanije bio je strateški važna tačka na putu prema Istočnoj Pruskoj.
Crvena armija je 9. jula opkolila grad, a oslobodila ga je 13. jula posle žestokih borbi.
Značajnu pomoć sovjetskim trupama su pružili litvanski partizanski odredi koji su napadali grad sa juga.
Kaunas je drugi po veličini grad Litvanije. Tokom okupacije je služio Nemcima kao moćno uporište.
I pored toga, sovjetske trupe su ga oslobodile za samo nekoliko dana.
Počev od 29. jula Crvena armija je izvela dva moćna napada, razdvojila nemački garnizon na dve polovine i uništila ga. Tada se pojavio novi problem – čitava teritorija Kaunasa je bila jedno veliko minsko polje. Pronađeno je i uklonjeno preko 5.500 mina.
Oslobođenje Moldavije i njene prestonice Kišinjova spada među najuspešnije operacije Crvene armije u Drugom svetskom ratu.
Bio je to jedan od takozvanih "deset Staljinovih udaraca".
U toj ofanzivi uništena je grupa armija "Južna Ukrajina" koju su činile kako nemačke tako i rumunske trupe, a Rumunija je okrenula leđa Silama Osovine.
Sovjetske trupe su efektno iskoristile haos i nered koji je zavladao u nemačkoj armiji posle poraza u Moldaviji i državnog udara u Rumuniji, i brzo su ušle u Bukurešt ne naišavši na veći otpor. Civilno stanovništvo ih je toplo dočekalo.
U septembru 1944. godine nemačka komanda je shvatila da ne može zadržati teritoriju Estonije u svojim rukama pa je naredila masovnu evakuaciju.
Iz Talina je evakuisano preko 60.000 vojnika. Ceo kontingent se povukao u Kurlandiju, a sovjetske trupe su ušle u grad koji praktično nije bio branjen.
Sovjetska komanda je planirala da zauzme Rigu a zatim da uništi nemačke trupe koje su se povlačile iz Estonije.
Međutim, letonske SS divizije su pružile žestok otpor na prilazima gradu i odolevale Rusima skoro dve nedelje, tako da su se Nemci uspešno povukli u Kurlandiju.
Crvena armija je 15. oktobra konačno oslobodila grad.
U oslobađanju Jugoslavije i Beograda Crvenoj armiji su aktivno pomagali jugoslovenski partizani na čelu sa Josipom Brozom, a takođe bugarske trupe koje su promenile stranu.
Serijom brzih i efikasnih napada zemlja je potpuno očišćena od nacista.
Uništena je armijska grupa "Srbija" i znatno je otežana evakuacija Nemaca iz Grčke.
Glavni grad Poljske oslobođen je posle trodnevnih okršaja. Sovjetske jedinice su u iznenadnom jurišu uspešno forsirale Vislu i ušle u grad. Na čelu je marširala saveznička Prva poljska armija uz zvuke poljske nacionalne himne. Poslednji udarac Nemcima je nanela sovjetska Druga gardijska tenkovska armija probivši se u neprijateljsku pozadinu i odsekavši sve puteve za povlačenje nemačkog garnizona.
Da bi zaštitili grad, Nemci su pozvali upomoć 13. tenkovskih divizija. Tolika koncentracija tenkovskih snaga je bila retkost čak i za Istočni front.
Nemačke i mađarske trupe u Budimpešti su bile u obruču, ali su odbile da se predaju i borile su se duže od mesec i po dana.
Crvena armija je oslobođenjem Bratislave otvorila sebi direktan put prema Pragu. Nemačka komanda je planirala da iskoristi ovaj grad kao dugotrajno uporište, ali je sovjetska armija izbegla direktan sudar i posle dubokog manevra napala grad sa severozapada. Glavni grad Slovačke oslobođen je za dva dana.
Sovjetske jedinice su jurišale na Beč sa istoka i juga, i istovremeno su pokušavale da zaobiđu grad sa zapada. Borbe su vođene za svaku kuću i zgradu od koje su Nemci napravili utvrđeni položaj.
Pod žestokom neprijateljskom paljbom sovjetski inženjerci su srušili glavni most Rajhsbrike.
Nemci su pružali očajnički otpor. Austrijska prestonica je oslobođena posle borbi koje su trajale nedelju dana.
U ovoj žestokoj bici za srce Trećeg rajha Nemci su zajedno sa francuskim, skandinavskim i letonskim esesovcima očajnički i fanatično branili svaki kvadratni metar, borili su se za svaku ulicu, za svaki trg i svaku zgradu.
Sovjetskim trupama je uz podršku Poljske narodne armije trebalo preko nedelju dana da zauzmu grad.
Sukobi oko Rajhstaga su trajali čak i posle Hitlerovog samoubistva (30. aprila).
Poslednja veća žarišta otpora u Berlinu likvidirana su 2. maja, ali je pojedinih okršaja bilo čak i 7. maja.
Prag je nastavio da se bori čak i posle pada Berlina i kapitulacije Trećeg rajha.
U ovom gradu su se koncentrisale preostale nemačke trupe u nadi da će se probiti na zapad i predati Amerikancima. Žitelji Praga su se 5. maja digli na ustanak. Podržali su ih ruski kolaboracionisti iz Prve pešadijske divizije Ruske oslobodilačke armije koji su u ovoj situaciji promenili stranu ne bi li tako zaslužili oproštaj.
Međutim, kada je došla sovjetska armija kolaboracionisti su pobegli na Zapad a praški garnizon se predao Crvenoj armiji.