Britanski major Digbi Tatam-Varter služio se klasičnim britanskim humorom u borbi protiv Nemaca tokom Drugog svetskog rata, kako bi podigao moral svojim saborcima. Brojno nadjačani, njegovi padobranci su se borili do poslednjeg metka tokom neuspelog pokušaja da zadrže most Arnhem, u operaciji "Market garden".
Pročitajte i:
Digbi je sve to izveo mašući kišobranom u ruci. Prema nekim navodima čak je i onesposobio nemački tenk tako što je gurnuo kišobran kroz prorez za posmatranje i ranio vozača. Drugi izvori navode da je, kada je kapetan ranjen od minobacačke vatre, Digbi otvorio kišobran kako bi ga zaštitio i izneo sa linije paljbe.
Njegova priča deluje previše nerealna da bi bila istinita, ali istina je u njegovom slučaju još čudnija od fikcije.
Digbi, sin veterana Prvog svetskog rata, rođen je 1917. godine, a 20 godina kasnije otpočeo je svoju vojnu karijeru kada je završio vojni koledž Sendhurst. Želeo je da se priključi indijskoj armiji jer je sanjao o lovu tigrova i safariju po Aziji. Tako je prve godine rata proveo na Dalekom istoku, ali je na kraju pristupio padobranskom puku koji se spremao za odlazak u Italiju.
Međutim, njegova reputacija kao smirenog i hladnokrvnog komandira sa smislom za inovacije i agresivnošću, dovela ga je u jednu od najpoznatijih operacija u drugoj polovini rata. Operacija "Market garden" bila je pokušaj generala Montgomerija 1944. godine da osigura most preko Rajne u Holandiji.
To je zahtevalo najveći padobranski desant u istoriji iza neprijateljskih linija, koji je trebalo da drže liniju do dolaska oklopnih jedinica.
Digbi je poneo svoj kišobran. Kako je rekao, uvek je zaboravljao šifre nakon skoka, i mislio je da ga niko od njegovih saboraca neće pomešati ako sa sobom nosi kišobran. Međutim, koristio ga je i za zasmejavanje saboraca u očajnim situacijama.
Digbi je svoju "A" jedinicu poveo sa sve kišobranom kako je i planirano. Uspeli su da prođu nemačke linije i zauzmu pozicije gde je trebalo da stignu saveznički tenkovi. Problem je međutim bio što ostatak invazije nije uspeo, jer su oklopne jedinice naletele na snažan nemački otpor, dok ostale padobranske jedinice nisu uspele u svojim zadacima. Njegova jedinica ostala je na milost i nemilost Nemaca, ostajali su bez municije i hrane, ali su se održali tri dana i četiri noći.
U jednom trenutku je 9. SS Pancer divizija počela da prelazi most, a Digbi je poveo juriš na bajonet mašući pištoljem i kišobranom, i taj napad je odbijen. Tu je i ranjen, pa je poslat u obližnju bolnicu gde je zarobljen, ali je pobegao kroz prozor sa još jednim oficirom.
Izgladneli i umorni, našli su sklonište u obližnjoj farmi.
Oko 100 do 200 prijateljskih padobranaca skrivalo se u regionu gde su im pomagali lokalni meštani, i komandu nad njima je preuzeo Digbi. Kako bi komunicirao sa ljudima koji su bili na svim krajevima regiona, morao je da izađe iz skloništa. I to je i uradio u svom stilu, na biciklu, po danu, tako da ga svi Nemci vide. Njegova hladnokrvnost pomogla mu je da putuje među selima, uz odeću i dokumenta koje je nabavio od lokalaca.
Ne samo da je prevario Nemce, već je i pomogao nemačkom oficiru da izglavi automobil iz blata, u prolazu. Iako je originalni plan bio da izazivaju haos u pozadini, Digbi je na kraju poveo 138 ljudi ka savezničkim linijama, i 22. oktobra ih je sproveo pravo pored nemačkih trupa.