Ugostiteljsko-hotelijerski sektor u Evropi pogođen je zatvaranjem zbog pandemije virusa korona i mnogi ugostitelji su na ivici propasti. Četiri priče iz različitih delova Evrope otkrivaju kako se nose s posledicama krize u vezi s koronom.
U Beču je nedavno organizovan protest pod parolom "pet do 12" kako bi se upozorilo koliko je ugostitelja pred bankrotom. Učestvovala je i Kristina Humel, treća generacija svoje porodice koja vodi Cafe Humel u bečkoj četvrti Jozefštat.
- Mnogi u sektoru osećaju da ih iz sedmice u sedmicu vuku za nos promenama vladine politike i ne mogu ništa da planiraju - rekla je.
Na pitanje hoće li razmotriti otvaranje kafane uprkos zakonu, ona je rekla da to ne dolazi u obzir.
- Pre svega sam majka šestogodišnjeg sina i odgovorna sam za 30 porodica u svojoj firmi. Ne bih učinila ništa što bi me dovelo u nepriliku ili zbog čega bih morala da platim kaznu. Ne poričem postojanje kovida niti sam teoretičar zavere, znamo da je sada u bolnicama situacija veoma ozbiljna - dodala je.
Odbacila je etiketu obesnih ugostitelja koju je deo medija dodelio vlasnicima kafića i restorana, opisavši se kao osobu koja je "zaljubljena u ugostiteljstvo". Ali dugoročno ona je optimistična.
- Bečka kultura kafana već je preživela krize. Taj bečki način života nikada neće biti poražen. Kako se kaže, pravi Bečlija nikad ne odustaje - zaključila je.
Militantniji pristup zauzeo je u Češkoj bivši desničarski političar Jiri Janaček, koji sada vodi pivnicu i restoran Mali Janek u Jinceu, gradiću oko 40 kilometara jugozapadno od Praga. Organizovao je proteste protiv restrikcija zajedno s drugim vlasnicima pabova i ponovo je počeo s radom 9. decembra. Otad je otvoren uprkos karantinu, posetama policije i kaznama javnozdravstvenih vlasti.
- Nikad se neću pokoriti vladinim restrikcijama - rekao je, obećavši da "neće stati dok vlada ne prestane nanositi štetu zemlji".
Janaček je izgubio strpljenje prema vladi kad je triput promenila pravila u nedelju dana. Odbacio je opasnost od širenja zaraze u ugostiteljskim objektima kakav je njegov.
- Ne postoji precizno istraživanje koje bi to sa sigurnošću dokazalo - uporan je.
Laurent Terlinčamp, predsednik udruženja ugostitelja u Ženevi, ukratko je opisao tešku situaciju u kojoj se nalaze.
- Čekamo pomoć koja nikad ne stiže, obećanja koja se nikad ne ispune, a ono malo pomoći što stigne je beznačajno - rekao je. Terlinčamp je kazao da su članovi njegovog udruženja očajni, dodavši da je za 30 posto njih, što u Ženevi odgovara 600 firmi, već prekasno.
Kazao je da vlasti treba da im daju više konkretnih informacija kako bi zaštitili posao od kojeg žive.
- Meni je važno da znam kada ćemo moći ponovno da otvorimo pod održivim uslovima i da u međuvremenu dobijam pomoć koja znači da neću izgubiti svoj život i svoju strast - naglasio je Terlinčamp.
Vlasnici restorana i barova u Sofiji planiraju ove sedmice "protest za slobodu" nakon što im vlada nije odredila datum kad će moći početi s radom. Jedan od organizatora je Martin Mihajlov, koji je više od dve decenije vodio neke od najpopularnijih klubova u Sofiji i sada vodi tri bara.
- Ne mogu da se setim kada su vlasti dale rok i onda ga sprovele. Više ne možemo da trpimo ovakvo ponašanje. Nije nam drago da moramo da kršimo zakon, ali jednom ćemo i to možda morati jer ne vidimo bilo kakvu pomoć države - naglasio je Mihajlov.
Ima samo reči hvale za svoje poverenike zbog njihove pomoći i tolerancije, uključujući vlasnike lokala.
- I dalje gomilamo dugove i dobro znamo da će, kad god da otvorimo, oporavak biti veoma spor - zaključio je Mihajlov.