Tajvan je pojačao svoje vojno prisustvo u spornom Južnom kineskom moru, pošto su SAD odobrile izvoz podmorničke tehnologije za ostrvsku flotu, rekao je novoimenovani ministar odbrane.
- Oni su sposobni da započnu rat - rekao je tajvanski ministar odbrane Ču Ko-Čeng upitan da li bi Peking mogao napasti Tajvan.
- Moj cilj je da budemo spremni u svakom trenutku - dodao je.
Kontinentalna Kina smatra teritoriju Tajvana sastavnim delom zemlje.
Ministar je otkrio da je Tajvan povećao svoje vojno prisustvo na Itu Abi, glavnom ostrvu arhipelaga Paracels koji je Tajvan zauzeo u Južnom kineskom moru. Vojno prisustvo pojačano je zbog kineskog "ekspanzionizma" u regionu, rekao je on, ali Tajvan još uvek ne razmatra stalni garnizon na ostrvu.
Takođe je otkrio da su SAD odobrile izvoz osetljivih podmorskih delova i opreme koju ostrvska država pokušava da dobije. Tajvan, koji se u velikoj meri oslanja na američki izvoz oružja, najavio je planove za izgradnju domaće podmorske flote prošle godine.
Južno kinesko more već je godinama stalni izvor tenzija, jer i dalje ostaje predmet preklapanja teritorijalnih i pomorskih zahteva više država, uključujući Kinu, Vijetnam, Filipine, Tajvan, Maleziju, Indoneziju i Brunej.
Regija bogata resursima, koja je važan međunarodni plovni put sa pomorskim saobraćajem vrednim trilionima dolara svake godine, takođe je bila meta takozvanih misija "slobodne plovidbe" koju je organizovao Vašington.
Američki pomorski brodovi i špijunski avioni više puta su se obliazili razna prirodna i veštačka ostrva, na šta je Kina upozoravala, tvrdeći da takve aktivnosti doprinose "sigurnosti" u tom području. S druge strane, Peking je više puta osudio takve misije, tvrdeći da one samo dovode do dalje nestabilnosti u nemirnim vodama i da su izazvale višestruke incidente između vojski dveju nacija.
Tajvan u poslednje vreme aktivno sarađuje sa SAD-om u vojnoj sferi, pri čemu je Ču uveravao parlamentarce da nedavna promena administracije u Vašingtonu nije uticala na ovaj odnos.