Problemi prouzrokovani pandemijom preokrenuli su desetogodišnji trend smanjivanja broja samoubistava u Japanu.
U toj zemlji u oktobru je zabeleženo 40 posto više samoubistava nego u istom mesecu prošle godine.
Koronavirus uzima danak ne samo fizičkim poremećajima koje prouzrokuje već i kroz mentalni bol i samoubistvo.
Japanski mediji prenose podatke domaće policije po kojima broj suicida u zemlji raste od jula – u periodu od avgusta do oktobra on je svakog meseca premašio 2.000.
Naime, prošlog meseca u Zemlji izlazećeg sunca sebi su život oduzele 2.153 osobe, što je najveći broj od maja 2015. i, nažalost, za čak 40 procenata veći nego u oktobaru 2019.
I dok muškarci i dalje dižu ruku na sebe, skoro dva puta češće nego žene, brine podatak da je u poređenju sa septembrom, broj samoubistava žena povećan za čak 82,5 odsto, što verovatno ima veze s činjenicom da mnogo njih radi honorarno i na određeno vreme, te u kriznim uslovima lako gubi posao.
Rast broja samoubistava, dakle, pripisuje se efektima pandemije, pre svega ekonomskim, koji se ogledaju u bankrotima i otpuštanjima, ali i u činjenici da zbog uzdržavanja od izlazaka i rada od kuće porodice mnogo više vremena provode zajedno, što može biti problematično u domaćinstvima u kojima ne vladaju dobri odnosi.
Samoubistva usled pandemije veći problem od same zaraze?
S tim u vezi pojedini građani u svojim komentarima na društvenim mrežama izražavaju nezadovoljstvo zbog mera za sprečavanje širenja virusa.
Njihov argument je to da je u Japanu, u proteklih sedam meseci od koronavirusa, zvanično, preminulo nešto više od 1.850 ljudi, što praktično znači da će ove kalendarske godine biti više žrtava samoubistava prouzrokovanih negativnim ekonomskim efektima epidemije nego onih koji su nastradali od same bolesti.
Jasno je, međutim, da bi bilo više žrtava kovida da nisu preduzete mere suzbijanja poput zatvaranja ili skraćivanje radnog vremena ugostiteljskih objekata, otkazivanja sportskih i komercijalnih događaja i zatvaranja zemlje za strane turiste.
Objektivnija procena o tome šta je moglo biti preduzeto i da li su sprovedene mere bile opravdane moći će da bude doneta tek nakon završetka epidemije, kada će se znati i konačni broj žrtava i bolesti i samoubistava.
Stručnjaci za mentalno zdravlje tvrde da je to što je broj samoubistava počeo da raste od jula, a ne od samog početka epidemije i za vreme vanrednog stanja u aprilu i maju (kada je čak bio i osetno pao) zapravo normalno i očekivano.
Najpre zato što se, uopšteno govoreći, samoubistva tokom trajanja akutnih kriza, kao što je npr. rat, smanjuju jer su ljudi tada zaokupljeni borbom za preživljavanje i koncentrišu snage na konkretne probleme.
Mentalni zamor nastupa kada prođe prvi talas krize i postane jasno da će oporavak od njenih posledica dugo trajati – razočaranje i beznađe koje se tada jave, uz već pretrpljenu nesreću, dovode do većeg pogoršanja duševnog stanja stanovništva.
Još jedan razlog je i to što su prvih nekoliko meseci epidemije preduzeća, trošeći svoje rezerve kapitala i oslanjajući se na pomoć države, uglavnom uspevala da zadrže zaposlene.
Poslednjih meseci, međutim, "ugovorci" i radnici na određeno vreme u većem broju gube posao, vlasnici ugostiteljskih i drugih objekata zapadaju u dugove, a mnogo velikih i snažnih preduzeća pokrenulo je programe za prevremeno penzionisanje i otpuštanje radnika i od banaka traži ogromne zajmove.
I u oktobru ove godine Tokio predvodi po broju samoubistava
I u oktobru ove godine Tokio predvodi po broju samoubistava
Naime, prošlog meseca u Zemlji izlazećeg sunca sebi su život oduzele 2.153 osobe, što je najveći broj od maja 2015. i, nažalost, za čak 40 procenata veći nego u oktobaru 2019.
I dok muškarci i dalje dižu ruku na sebe, skoro dva puta češće nego žene, brine podatak da je u poređenju sa septembrom, broj samoubistava žena povećan za čak 82,5 odsto, što verovatno ima veze s činjenicom da mnogo njih radi honorarno i na određeno vreme, te u kriznim uslovima lako gubi posao.
Rast broja samoubistava, dakle, pripisuje se efektima pandemije, pre svega ekonomskim, koji se ogledaju u bankrotima i otpuštanjima, ali i u činjenici da zbog uzdržavanja od izlazaka i rada od kuće porodice mnogo više vremena provode zajedno, što može biti problematično u domaćinstvima u kojima ne vladaju dobri odnosi.
Stručnjaci za mentalno zdravlje tvrde da je to što je broj samoubistava počeo da raste od jula, a ne od samog početka epidemije i za vreme vanrednog stanja u aprilu i maju (kada je čak bio i osetno pao) zapravo normalno i očekivano.
Najpre zato što se, uopšteno govoreći, samoubistva tokom trajanja akutnih kriza, kao što je npr. rat, smanjuju jer su ljudi tada zaokupljeni borbom za preživljavanje i koncentrišu snage na konkretne probleme.
Mentalni zamor nastupa kada prođe prvi talas krize i postane jasno da će oporavak od njenih posledica dugo trajati – razočaranje i beznađe koje se tada jave, uz već pretrpljenu nesreću, dovode do većeg pogoršanja duševnog stanja stanovništva.
Još jedan razlog je i to što su prvih nekoliko meseci epidemije preduzeća, trošeći svoje rezerve kapitala i oslanjajući se na pomoć države, uglavnom uspevala da zadrže zaposlene.
Poslednjih meseci, međutim, "ugovorci" i radnici na određeno vreme u većem broju gube posao, vlasnici ugostiteljskih i drugih objekata zapadaju u dugove, a mnogo velikih i snažnih preduzeća pokrenulo je programe za prevremeno penzionisanje i otpuštanje radnika i od banaka traži ogromne zajmove.
Korona prouzrokovala preokret u trendu samoubistava
Japan je zemlja koja je od kraja devedesetih čitavih 11 godina beležila crni rekord sa preko 30.000 samoubistava godišnje, pri čemu je najteža bila 2003. kada se na put bez povratka odlučilo čak 34.427 građana. U to vreme, Zemlja izlazećeg sunca je imala visoku stopu samoubistva od blizu 25 osoba na 100.000 stanovnika.
Međutim, 2007. godine otpočeo je sveobuhvatni projekat vlade za istraživanje uzroka i prevenciju samoubistava, kao i mobilizacija nevladinih organizacija, što je dalo odlične rezultate, pa je broj samoubistava u Japanu padao od 2009. do prošle godine, kada je na sebe ruku diglo nešto više od 20.000 ljudi.
Mere kojima je broj samoubistava za deceniju smanjen za više od trećine, pored ulaganja u centre za mentalno zdravlje, obuhvatale su i obuku zaposlenih u kadrovskim odeljenjima firmi da prepoznaju one koji pate i pomognu im, napore za smanjivanje maltretiranja u školama, brojne seminare posvećene depresiji i angažovanje medija na tome da se stanovništvu stave do znanja da nije sramota tražiti pomoć od lekara i prijatelja.
Formirane su i građanske organizacije čiji volonteri po veb-sajtovima i društvenim mrežama traže ljude koji izražavaju suicidne misli i pokušavaju da ih razvedre, odgovore od namere da sebi oduzmu život i usmere da potraže stručnu pomoć.
Smanjenju broja samoubistava doprinele su i reforme u radu u poslednjih pet godina, poput zabrane dužeg prekovremenog rada, koje su prvenstveno donete da bi se zaposlenima dalo više vremena da oforme porodice, podignu natalitet i vode brigu o deci.
Time je olakšan veliki fizički i psihički teret koje su savesni i vredni japanski radnici trpeli i koje je mnoge od njih terao u depresiju a neke i u smrt.
Nažalost, epidemija koronavirusa preokrenula je taj trend i društvo sada sa zebnjom očekuje zimu kada se očekuju širenje zaraze, novi poremećaji u obrascu življenja i dalje ekonomske muke koje bi mogli da prodube problem samoubistava.
Ove godine, zaključno sa oktobrom, u Japanu je samoubistvo izvršilo 17.219 ljudi, pa će, sudeći po trendu u poslednja tri meseca, i ukupni broj žrtava u ovoj godini biti veći nego prethodne.