Šišmiši, ljudi, majmuni, kune, velike mačke i veliki majmuni - u svim ovim životinjama koronavirus može "stvoriti dom". Međutim, prema novoj studiji, popis potencijalnih domaćina je proširen i uključuje miševe.
Zaraženi glodari ne predstavljaju neposredni rizik za ljude, čak ni u gradovima poput Londona i Njujorka, gde su sveprisutni i nepoželjni stanovnici podzemnih železnica, podruma i dvorišta.
Ipak, nalaz je zabrinjavajući. Zajedno s prethodnim istraživanjem, to sugeriše da nove mutacije daju virusu sposobnost replikacije u širem nizu životinjskih vrsta, rekli su stručnjaci.
- Virus se menja, a nažalost menja se prilično brzo - rekao je Timoti Šian virolog s Univerziteta Severne Karoline na Šapel Hilu, koji nije bio uključen u novu studiju.
U studiji su istraživači uneli virus u nosne kanale laboratorijskih miševa. Istraživači su otkrili da oblik virusa koji je prvi put identifikovan u kineskom Vuhanu ne može zaraziti laboratorijske miševe, kao ni B.1.1.7, varijanta koja se širi velikim delom Evrope.
Ipak, B.1.351 i P1, varijante otkrivene u Južnoj Africi i Brazilu, mogu se replicirati na glodarima, rekao je Ksavier Montaguteli, veterinar i genetičar s Pasterovog instituta u Parizu, koji je vodio istraživanje.
Istraživanje objavljeno početkom ovog meseca još nije recenzirano za objavljivanje u naučnom časopisu.
Rezultati pokazuju samo da je infekcija kod miševa moguća, rekao je Montaguteli. Nije utvrđeno da su miševi ulovljeni u divljini zaraženi koronavirusom, a čini se da zasad virus ne može "skakati" s ljudi na miševe, s miševa na ljude ili s miševa na miševe.
- Ono što naši rezultati ističu jeste da je potrebno redovno procenjivati raspon vrsta koje virus može zaraziti, posebno s pojavom novih varijanti - rekao je Montaguteli.
Smatra se da je koronavirus nastao od šišmiša, a možda je još jedna životinja delovala kao posredni domaćin, a naučnici su zabrinuti da bi se virus mogao vratiti u ono što oni opisuju kao "rezervoar za životinje".