Dani su sve topliji, sve više vremena se provodi vani na svežem vazduhu. Vodeći nemački stručnjaci objašnjavaju zašto su na otvorenom male šanse za zarazu koronavirusom i treba li se više kloniti pušača ili sportista.
Aerosoli, sićušne čestice koje lebde vazduhom, glavni su krivci za prenošenje koronavirusa. Prema nalazima naučnika, to se događa uglavnom u zatvorenim prostorijama.
- Zato što je cirkulacija vazduha na otvorenom mnogo veća. Imate strujanje vetra pa se tako vrlo brzo koncentracija aerosola razređuje - kaže nam Niko Muters, šef Instituta za javno zdravlje pri Univerzitetskoj klinici u Bonu.
Slično kaže i virusolog Aleksander Kekule, ali dodaje - to sve važi ako se i na otvorenom drži razstojanje od najmanje metar i po.
- Ako ne držite taj razmak, gledate se licem u lice i glasno pričate, pevate, vičete, pljujete - onda se, umesto aerosolima, možete zaraziti kapljično. - pojašnjava.
Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze napolju ekstremno niska. Jedno istraživanje iz Kine je proučilo 7.324 slučaja zaraze - samo u jednom slučaju radilo se o prenosu zaraze na otvorenom. Kekule kaže da to isto važi za mutacije virusa - one su nešto zaraznije, ali mere ostaju iste.
- Mutanti ne lete dalje - kaže virusolog.
- Što vetrovitije, to će pre biti razbijeni oblaci aerosola koje čovek proizvodi - kaže Gerhard Šeuh, fizičar i istraživač aerosola. Na pitanje da li, recimo, na livadi gde borave različite grupice ljudi moguće da vetar odnese aerosole od jedne do druge grupe, Šeuch kaže da je to praktično nemoguće.
- Samo zbog telesne temperature se stvara neka vrsta vazdušne struje koja uglavnom, kao kod kamina, ide prema gore - priča ovaj fizičar. Jer, telesna temperatura od oko 37 stepeni je uglavnom viša od spoljnje temperature.
- Time se topliji vazduh penje ka gore, pa i taj oblak aerosola.
Jedna studija u Iranu je takođe potvrdila da vetar ne igra nikakvu ulogu u prenošenju virusa.
To nije do kraja naučno razjašnjeno. Američki istraživači su pratili razvoj infekcije u toplim, hladnim, suvim i vlažnim predelima Kine - i nisu našli nikakve razlike. Jedna austrijska studija je ustanovila da ultraljubičasto zračenje sunca ubija virus, recimo, na površinama, ali da to malo utiče na prenos zaraze s čoveka na čoveka.
Muters kaže da se na sunce ne treba oslanjati - više je ultraljubičastog zračenja leti, ali je, recimo, u snežnim predelima ono još veće zbog refleksije snega. Osim toga, on ukazuje na to da pandemija jednako pogađa i toplije i hladnije predele.
Kekule sa druge strane veruje da to ništa ne govori o samoj suštini stvari, jer pretpostavlja da se i u toplim predelima ljudi masovno zaražavaju unutra.
- Baš tamo više borave unutra gde su klima-uređaji i ventilatori - kaže on.
Stručnjaci kažu da i sportisti, recimo, pri džogingu, treba da drže razmak od metar i po uprkos tome što, u stanju fizičkog opterećenja, dublje dišu i izbacuju više čestica u vazduh.
- Ako neko samo protrči pored vas, čak i na malom razmaku, rizik je vrlo nizak - kaže Birgit Vener, istraživač aerosola s Instituta Lajbnic.
Slično misli i njen kolega Gerard Šeuh - i zadihani sportisti bi morali da stoje dugo jedni pored drugih da bi se zaraza prenela. Zato on ne vidi problem ni u grupnim sportovima poput fudbala.
- Ali problem nastaje kad se koriste svlačionice ili wc. To su opasne prostorije. One se moraju dobro provetravati.
Kao kontroverzna vredi jedna holandska studija koja je prošle godine pokazala da je potreban veći razmak među sportistima. Kažu, od bicikliste valja držati dvadeset metara razmaka. Kritičari naglašavaju da je ta studija obavljena u aerotunelu, a ne pod realnim uslovima.
Još niti jedna studija nije povezala pasivno pušenje s povećanim rizikom od zaraze koronavirusom.
- Pušenjem se ne izbacuje više virusa u okolinu - kaže Šeuh. Ni Niko Muters sa Univerzitetske klinike u Bonu ne vidi da su pušači na bilo koji način zarazniji.
Doduše, prema Institutu Robert Koh, pušači imaju nešto veći rizik od teškog oboljenja ako se zaraze ali po druge nisu opasniji.
Ima, ako se ne može držati razmak. Pogotovo u većim gužvama, recimo, na koncertima.
- Ili kad ste na autobusnoj stanici, ili u nekom redu, onda maska ima smisla - zaključuje Vener.