- Kremlj, pre svega, polazi od potrebe za što skorijim prekidom vatre i borbenih dejstava. Sve izjave o bilo kakvoj vojnoj podršci ili vojnim aktivnostima nedvosmisleno dolivaju ulje na vatru. Mi smo kategorički protiv toga i ne slažemo se sa takvom postavkom problema - odgovorio Peskov na pitanje da li Kremlj razmatra mogućnost vojne podrške Jermeniji, na primer, preko ODKB-a.
Zaoštravanje sukoba u Nagorno-Karabahu je tema za duboku analizu i raspravu u okviru Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti, dodao je Peskov.
- Trenutna situacija, trenutna borbena dejstva na liniji dodira teme su za duboku analizu u okviru organizacije i, naravno, za moguću diskusiju u organizaciji. Što se ostalog tiče, uzdržaću se od bilo kakvih komentara, samo na osnovu toga što je ovo izuzetno osetljivo pitanje gde svi treba da budu apsolutno oprezni - precizirao je portparol.
Peskov je dodao i da je Rusija u stalnom kontaktu sa Azerbejdžanom, Jermenijom i Turskom u vezi sa situacijom u Nagorno-Karabahu.
- Prikupljamo sve informacije o onome šta se dešava na liniji dodira. Pažljivo pratimo sve novosti, analiziramo situaciju i koristimo to znanje za formiranje našeg budućeg stava, određivanja daljih koraka zajedno sa našim partnerima u grupi OEBS-a - objasnio je Peskov novinarima.
Rusija poziva partnerske zemlje, uključujući Tursku, da pomognu da se sukob između Jermenije i Azerbejdžana vrati u političko-diplomatske tokove, dodao je Peskov.
- Pozivamo sve zemlje, posebno naše partnere kao što je Turska, da učine sve kako bi ubedili suprotstavljene strane da prekinu vatru i vrate se na mirno rešenje ovog dugotrajnog sukoba političkim i diplomatskim sredstvima - istakao je Peskov.
U utorak je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio da je Turska spremna da podrži Azerbejdžan i za pregovaračkim stolom i na bojnom polju.
Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem prošle nedelje. Baku i Jerevan se međusobno optužuju za početak borbenih dejstava.
U Jermeniji je uvedeno ratno stanje, objavljena opšta mobilizacija i zabranjen izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 55 godina. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas.
Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.