Generacija kubanskih revolucionara koja je došla na vlast pre više od šest decenija napustila je političku scenu, a čovek izabran za sledećeg šefa Komunističke partije (KP) je predsednik Kube od 2019, Migel Diaz Kanel.
Kanel, koji je 20 aprila napunio 61. godinu, deo je mlađe generacije Kube koja želi postepeno otvaranje svoje zemlje, iako ne i promene sistema vladavine jedne partije.
On je u ponedeljak zvanično imenovan za prvog sekretara KP.
Do dugo očekivane promocije Kanela, kojem je ruski predsednik Vladimir Putin već čestitao hvaleći strateško partnerstvo dve zemlje dok je Bela kuća rekla da "promena kubanske politike nije među top prioritetima spoljne politike Džoa Bajdena", došlo je nakon što je Raul Kastro, bivši predsednik Kube i revolucionar, zvanično objavio da se povlači u 89. godini života.
Kastro je to objavio poslednjeg dana kongresa KP, pažljivo aranžiranog događaja na Havani namenjenog da najavi novu generaciju lidera. Delegati su ustali sa svojih mesta i aplaudirali dok je Kanel prilazio bini, zagrlio Kastra i započeo govor u kojem je rekao da je kubanska revolucija "još živa i zdrava usred oluje koja potresa svet".
Novi lider obećao je da će konsultovati svog prethodnika o "strateškim odlukama za budućnost nacije".
- General će uvek biti prisutan jer je on referenca za svakog kubanskog komunistu - rekao je Kanel u govoru koji je prenosila državna televizija.
Ko je Migel Diaz Kanel?
Rođen u Santa Klari 1960, Kanel se naširoko smatra lojalnim birokratom. Njegov uspon u partiji je trajao godinama. Bio je šef KP u dve provincije pre nego što je postao potpredsednik zemlje 2013, kad je Raul Kastro objavio da će isprazniti predsedničko mesto 2018. i predati ga Kanelu, zadržavajući moćniju ulogu prvog sekretara KP.
"Njujork tajms" piše da je Kanel tehnokrata koji je dozvolio Kubancima da pristupe internetu preko telefona 2018. godine, a preko kućnih kompjutera sledeće godine. Ali, on na mnoge načine nije poput lidera koji su vodili ostrvo proteklih šest decenija.
Kanel nikada nije bio borac gerile, ali jeste služio kao vojnik, poput ostalih iz njegove generacije, nekoliko godina, navodi Pbs.org, dodajući da se, za početak, ne preziva Kastro.
Kanel je relativno mlad u poređenju sa pripadnicima generacije koji su pratili Kastra u borbi protiv Batiste i ostali decenijama na vlasti. Rođen godinu dana nakon revolucije, Kanel je kao mladić imao dugu kosu i slušao "Bitlse".
Ima inženjersku diploma i posvetio se zvaničnoj politici, od pozicije u Uniji mladih komunista do birokratskih pozicija u provincijama, u kojima je zaradio reputaciju pragmatičnog administratora sa prijateljskim, neformalnim manirom u ophođenju s javnošću.
Kad je Raul Kastro zamenio Fidela, Kanel je postao ministar višeg obrazovanja, a 2012. postao je jedan od potpredsednika i ubrzo potom prvi potpredsednik Kube. Niz mladih zvaničnika je bio u redu za mogućeg naslednika Kastra, ali su otpali jer su ili previše brzo zagrizli moć ili bez neophodne diskrecije komentarisali rukovodstvo.
Ali Kanel nije ni "gurao" niti se spoticao. On je postepeno napredovao braneći sistem i predstavljajući se otvorenim za ograničene reforme i to na način da ne oglasi alarm kod svojih nadležnih. Neke reforme je već započeo, uključujući otvaranje malih biznisa i dualni valutni sistem, a Kubancima je konačno dozvoljena široka upotreba interneta.
Kanel ima dvoje dece iz braka sa prvom suprugom Martom. Trenutno živi sa drugom suprugom, Lisom Kuestom.
Posrnula ekonomija ostala u nasleđu
Nova-stara Kubanska kriza
Trebalo je 54 godine da se američka zastava ponovo zavijori na zgradi njihove ambasade na Kubi, a 88 da jedan američki predsednik (Barak Obama) poseti ostrvo.
Džo Bajden je kao potpredsednik pomogao u normalizaciji odnosa na relaciji SAD-Kuba ali se ta politika preokrenula kad je u kancelariju ušao Tramp, piše "Njujork tajms".
Bajden je tokom predsedničke kampanje obećavao otopljavanje odnosa sa Kubom, ali se ta ideja ohladila kad su demokrate loše prošle na Floridi, čiji su kubanski Amerikanci podržali Trampa.
Sada je sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki objavila je da će se američka politika prema Kubi rukovoditi po dva ključna principa: podrška demokratiji i ljudskim pravima i uverenju da su Amerikanci, posebno oni kubanskog porekla, najbolji ambasadori slobode i prosperiteta, preneo je "Ju-es-njuz".
- Iako promena u kubanskoj politici nije top prioritet za Bajdena, administracija će ostati angažovana i fokusirana na promene u liderstvu na komunistički upravljanom ostrvu - istakla je Psaki u petak.
Rusija je drugog mišljenja. Rusija i SAD sukobile su se sredinom oktobra oko Kube, što je zapretilo da Hladni rat postane veoma vreo i eskalira u nuklearni. Spor je izbio oko razmeštanja projektila.
Nakon neuspele invazije u Zalivu svinja godinu pre, Nikita Hruščov je na zahtev Kube razmestio nuklearne projektile na ostrvu kako bi odagnao buduće napade. U SAD su u toku bili izbori, a kad je Džon Kenedi saznao šta Sovjeti rade, naredio je pomorsku blokadu, tražeći od Rusa da razmontiraju svoje naoružanje i vrate se kući. Kad su uklonjeni svi projektili a bombarderi "Iljušin" se povukli sa Kube, blokada je zvanično okončana 20 novembra 1962.
- Mi veoma visoko cenimo naše strateško partnerstvo sa Kubom. Očekujem da ćemo osigurati dalji razvoj konstruktivnog bilateralnog dijaloga i višestruko uzajamne i raznovrsne saradnje za dobrobit naših prijateljskih naroda kroz zajedničke napore - rekao je Putin.