Jedan od najvećih dometa čovečanstva u istoriji - spuštanje čoveka na Mesec - počeo je na današnji dan 1969. godine lansiranjem američkog vasionskog broda "Apolo 11" u misiju tokom koje su dva astronauta 20. jula izašla na površinu Meseca.
Nil Armstrong i Baz Oldrin imali su čast da kao prvi ljudi prošetaju po Zemljinim satelitu, a treći član posade Majkl Kolins ostao je u brodu "Kolumbija" i čekao njihov povratak.
Prva četiri dana misije išla su po planu, ali dvadeset minuta prije sletanja na Mesec posada se susrela sa nizom problema.
Nakratko je izgubljen radijski kontakt sa kontrolnim centrom u Hjustonu - u modulu "Orao", kojim su se Armstrong i Oldrin spuštali na Mesec, oglasio se alarm.
Iz Hjustona je poručeno da nastave misiju te da je reč o problemu kompjutera koji je bio preopterećen.
Astronauti su prešli na ručno upravljanje i spustili se na površinu. Armstong je silazeći iz "Orla" rekao čuvenu rečenicu: Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo.
Baz Oldrin je kasnije pričao da mu je Armstrong na početku priprema za misiju rekao da će "iskoristiti viši čin i da će on biti taj koji će prvi zakoračiti na površinu Meseca".
- Odlučio sam da ćutim, pokušavao sam da se ne ljutim na Nila - napisao je kasnije u svojim memoarima.
Mnogi su sumnjali u uspeh sletanja na Mesec u prvom pokušaju, ali ne i Nil Armstrong, iskusni vojni pilot.
- Osećao sam da imamo 90 odsto šanse da se sigurno vratimo i oko 50 odsto za uspešno sletanje na Mesec - objasnio je on.
Kako je izgledala šetnja po Mesecu opisao je Baz Oldrin:
- Počeo sam pomalo da trčim okolo i osećao sam se kao da sam u usporenom snimku, često sa obe noge u vazduhu.
Tokom dva i po sata šetnje po mesečevoj površini Armstrong je fotografisao hrpe kamenja dok je Oldrin instalirao seizmometar i dva druga naučna instrumenta.
Postavili su američku zastavu i ostavili za sobom nekoliko predmeta, uključujući medalju u čast prvom čoveku u svemiru - Rusu Juriju Gagarinu.
Od 857 crno-belih fotografija i 550 u boji, samo četiri prikazuju Armstronga. Na većini je Oldrin.
- On je puno fotogeničniji od mene - šalio se Armstrong.
Kolins je za to vreme u orbiti čekao 22 sata. On je sve vreme strahovao da će, ako stvari krenu po zlu, možda morati da ostavi kolege na Mesecu i da se sam vrati na Zemlju.
- Ako ne uspeju da se podignu sa površine Meseca ili se sruše, ne planiram da se ubijem, ali znam da ću do kraja života živeti sa metom na leđima - objasnio je Kolins kasnije šta mu se tada vrzmalo po glavi.
Na Zemlju su se vratili 24. jula kada se kapsula nakratko pretvorila u vatrenu kuglu na nebu, pre nego što su se otvorila tri padobrana, te sigurno spustila u Tihi okean.
Niko od ove trojice astronauta više se nije vratio u svemir. Nakon još šest misija, program "Apolo" ukinut je 1972. godine.
Podaci govore da je 400.000 ljudi radilo na svemirskom programu "Apolo" u raznim misijama.
Spuštanje ljudi na Mesec do danas prate razne kontroverze i tvrdnje skeptika da je cela misija "lažirana" te da je u to doba bilo nemoguće sleteti na Mesec zbog slabijih tehničkih uslova, uz napomenu da ljudi decenijama nakon tih misija više nisu išli na Zemljin satelit niti mu prilazili.
U raznim teorijama zavere navođene su navodno sumnjive fotografije sa Meseca, neke tehnološke nelogičnosti, zastava koja se vijori mada je reč o prostoru koji to ne dozvoljava...
Ali, niko sa ozbiljanim naučnim referencama nije do danas osporio let čoveka na Mesec, koji ostaje jedan od najvećih dometa u istoriji čovečanstva.