MORAJU SE ODBRANITI OD "RUSKE AGRESIJE" Stejt department zatražio od Kongresa slanje pomoći Ukrajini
Američki Stejt department zatražio je od Kongresa 255 miliona dolara za fiskalnu 2022. godinu kao pomoć Ukrajini, a u cilju odbijanja "ruske agresije", navodi se u budžetu Stejt departmenta koji je danas objavljen.
SPECIJALNA PONUDA od 469€: Dubai i Kipar! Platiš 5, dobiješ 7 noći – platiš 7, dobiješ 9 noći
REKA ODNELA ŽIVOTE VIŠE OD 70 LJUDI: Utopljenike izvlačili ceo dan, još se traga za nestalima
POČINJE IZGRADNJA GASOVODA DUGOG 1.100 KM U PRAVCU SEVER-JUG: Rusija i azijska država sklopile moćan sporazum (VIDEO)
- Ukrajini 255 miliona dolara. Američka pomoć će osnažiti mogućnosti Ukrajine kako bi se suprotstavila agresiji Rusije. Ovo finansiranje će ubrzati proces reformi u borbi sa korupcijom, povećati transparentnost i odgovornost, uključujući širenje spektra inicijativa u oblasti elektronskog upravljanja. Ujedno će pomoći i u reformi instituta, što je neophodno za evropsku integraciju države - navodi se u dokumentu.
Pretpostavlja se da će deo sredstava koje je tražio Stejt department omogućiti "poboljšanje poslovne klime i trgovinskog potencijala Ukrajine, jačanje njenog agrarnog sektora, podršku energetske bezbednosti modernizacijom kompanije 'Naftogas' i uvećanje njene energetske efikasnosti".
Stejt department kao drugi važan pravac razmatra podršku radu Specijalne posmatračke komisije OEBS-a koja prati tok konflikta. Sledeća fiskalna godina u Sjedinjenim Američkim Državama počinje 1. oktobra 2021. godine.
Vlasti Ukrajine su u aprilu 2014. godine počele vojnu operaciju protiv samoproglašenih Donjecke (DNR) i Luganske narodne republike (LNR), koje su proglasile nezavisnost posle državnog prevrata u Kijevu u februaru 2014. godine. Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija stradalo je oko 13 hiljada ljudi.
Odnosi Moskve i Kijeva su se ozbiljno pogoršali zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti i zapadne zemlje ranije su više puta optuživale Rusiju za mešanje u unutrašnje stvari Ukrajine. U januaru 2015. godine Vrhovna rada je Rusiju nazvala "zemljom agresorom".
Moskva je nekoliko puta izjavljivala da ne učestvuje u ukrajinskom sukobu i da želi da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.