Sukob Etiopije sa jedne i Egipta i Sudana sa druge strane oko brane "Preporod" na Nilu mogao bi da preraste u prvi svetski rat za vodu. Komplikovana situacija koja traje od kako je počela izgradnja brane 2012. godine zaoštrila se sa početkom punjenja jezera, a obe strane zveckaju oružjem.
Brana "Preporod" trebalo bi da bude završena 2023. godine i najveći je ekonomski projekat u Etiopiji, investicija vredna 4,7 milijardi dolara. Planirano je da, kada bude gotova, proizvodi 15.000 gigavata struje. U Etiopiji se nadaju da će tako postati najveći izvoznik električne energije u Africi. Međutim, Egipat, ali i Sudan, zemlje koje su nizvodno na Nilu od brane, i čiji je opstanak vekovima vezan uz ovu reku, strahuju da će ostati bez vode u periodu akumulacije jezera. Napetost traje već dugo, a sada je posebno zaoštrena.
Prvo je etiopski general Buta Bačata Debele, zadužen za izgradnju brane u ministarstvu odbrane, rekao u televizijskom intervjuu za RT da njegova zemlja "ne želi da rešava pitanje brane sa Egiptom i Sudanom vojnim putem, ali da je spremna i za taj scenario". Dodao je da bi o pitanju brane trebalo diskutovati preko Afričke unije, ali i da "egipatska strana ne želi da rešava problem kroz dijalog" i da "odbacuje sve predloge".
- Mislim da su pregovori najbolje rešenje i oni neće uspeti da reše problem vojnim putem. Oni neće pokušati da napadnu branu, ali čak i da to urade, neće moći da reše problem ili da unište branu, jer nju ne mogu uništiti avioni i oni znaju koliko je čvrsta - rekao je etiopski general.
Pojasnio je i da je počela druga faza punjenja brane, te da bi posle toga, ukoliko bi neko srušio branu, "Egipat i Sudan bili zbrisani".
Na reči etiopskog generala odgovorio je egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri. On je za egipatsku televiziju MBC rekao da su etiopski navodi o vojnom rešavanju, kao i vojnim sposobnostima Egipta, "provokacija".
- Mi znamo šta je interes Egipta, a to je pravo na vodu, a znamo i kako da branimo prava egipatskog naroda - rekao je Šukri.
Egipatski ministar je istakao da njegova zemlja "uvek pokušava da koristi mirne metode i mehanizme međunarodnih institucija, što ne menja činjenicu da smo sposobni i odlučni da odbranimo interes egipatskog naroda".
On je optužio Etiopiju da krši međunarodne ugovore kada je u pitanju korišćenje vode iz Nila, kao što su ugovori iz 1929. i 1959. godine, ali i onaj iz 2015, koji predviđa da punjenje jezera počne tek kada se postigne dogovor zainteresovanih strana.
Egipat je, baš kao i Sudan, podneo zahtev za održavanje sednice Saveta bezbednosti UN po ovom pitanju. Zvaničnici i Egipta i Etiopije više puta su izjavljivali da je pitanje vode iz Nila "pitanje života i smrti".