Redakcija portala Srbija Danas imala je priliku i čast da razgovara sa poznatom jermenskom operskom divom, pijanistkinjom i virtuozom klasične muzike. Razgovarali smo sa Lucineh Hovanissian, koja se pored gore navedenog istakla i kao kompozitor u izuzetnom izvođenju new age i duhovne muzike.
- Reći da je jermenska umetnica Lucineh Hovanissian samo muzičar je isto kao da kažete da je Nijagara vodopad - rekla je jednom prilikom Ketlin Kerveni iz Klivlend Fondacije.
Lucineh Hovanissian je rođena u Jerevanu u Jermeniji, nastupa na sceni od 9. godine kao solista u dečjem bendu Opštinskog parka u Jerevanu. Studirala je klavir i kompoziciju u muzičkoj školi, a sa 11 godina počela je da nastupa kao pijanista-kompozitor.
Po završetku Državnog medicinskog univerziteta započela je nastavu na odseku za glas na Jerevanskom konzervatorijumu i bila solista u Jermenskom javnom radio-kamernom horu. Lucineh je 2003. godine dobila brojne nagrade, uključujući nagradu Unesco-Aschberg za muziku.
Objavila je 4 albuma, autor nemačke muzike kratkog filma, gostovala je u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Finskoj, Srbiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi i delila je scenu sa Tinariven, Lhasom, La Bottine Souriante, Maurice El Medioni, Juhani Aaltonen, A Filettom. Nastupala je za Francusku kulturu, Finski radio, WDR-Nemačka, CBC-Radio Kanada.
Kao gostujući umetnik Lucineh je boravila u Simphony Space-u (Njujork), Cite des Arts Internationale (Pariz), Klivlend (Cleveland Foundation), Villa Straeuli (Winterthur, Švajcarska), Visby International Center for Composers (Švedska).
Doktorirala je medicinu na Državnom Univerzitetu u Jerevanu i specijalizovala se za studije mozga na univerzitetu Pjer i Marija Kiri u Parizu.
Lucineh tečno govori pet jezika, a takođe je predavač i istraživač-publicista: područje njenih naučnih interesovanja uključuje emocije, muziku i psihu; neurofilozofiju i humanu ekologiju.
Odlučili smo da sa Lucineh razgovaramo o aktuelnoj političkoj situaciji u Jermeniji, kao i o nedavnom sukobu u Nagorno-Karabahu. Kako je i sama Lucineh rekla, pričati o tome nije nimalo lako, naprotiv, to je veoma bolna tema. Ipak, jedna od najpoznatijih i veoma cenjenih muzičkih virtuoza pristala je da odgovori na pitanja o minulim događajima koji danas duboko pogađaju jermensko društvo.
Predstavljamo vam intervju sa Lucineh Hovanissian u celosti:
- To je duboka politička kriza. Trenutno, traje više od 10 dana, opozicija drži ulicu zatvorenom kod Narodne skupštine. Postavljeni su šatori, a ulica Bagramijan je paralisana.
- Predsednik se, u stvari, suočava sa premijerom. Dana 11. marta, Armen Sarkisjan se usprotivio sugestiji premijera Nikola Pašinjana u vezi sa novim kandidatom za načelnika Generalštaba oružanih snaga i poslao da nazad. Premijer je ponovo poslao predlog o novom kandidatu na to mesto.
- Kandidat Ujedinjene opozicije Vazgen Manukijan izjavio je da ga ne mogu promeniti čak i ako se tome usprotive, a to, naravno, umanjuje vrednost opozicije u očima naroda.
- Postavljate vrlo složeno pitanje. U stvari, status Nagorno-Karabaha je da je u pitanju autonomna regija i kao takav nije definisan, pa sukob nije rešen, (kao što izjavljuje Alijev), posebno što je OEBS-ova Minska grupa izostavljena iz procesa, a Azerbejdžan je prekršio proces Minske grupe započinjući vojnu agresiju 27. septembra 2020. godine. Jedan od principa uz samoopredeljenje i teritorijalni integritet bilo je izuzeće vojnog rešenja!
- Mislim da je tako, to možemo povezati sa prethodnim pitanjem.
- Nažalost, ne mogu da kažem, pošto nisam posetila Arcah posle rata. Pored toga, to nije tako lako izvesti. Putnici kažu da ruski vojnici proveravaju dokumenta i postavljaju brojna pitanja pre nego što dozvole bilo kome da uđe u Arcah.
- Nemam pojma zašto je upravo u ovom trenutku premijer dao tu izjavu koja je pokrenula sukob premijera i vojske i poziv na ostavku premijera od strane general-pukovnika Onika Gasparijana i više od 40 visokih oficira.
- Izuzetno krupno pitanje koje se može sagledati iz više aspekata, uključujući i politički. Kao i mnogi drugi domeni, i odbrambeni domen Jermenije je usko vezan za Rusiju. Odgovorila bih koristeći frazu predsednika Armena Sarkisjana: "Nisu ljudi i vojska ti koji su pali, pali su sadašnji i prethodni politički lideri." Uprkos neviđenom junaštvu jermenskih vojnika, bio je to neravnopravan rat, u kome Azerbejdžan nije upotrebljavao samo tursko i izraelsko moderno oružje (neko je čak bilo testirano u Arcahu), već ga je podržavala Turska sa njenim terorističkim grupama koje su se borile u Karabahu.
- Ne sve, a pošto u sporazumu od 9. i 10. novembra nije naveden nijedan uslov, ovo pitanje se koristi za vršenje pritiska na Jermeniju. Alijev se koristi lažnim argumentom da "oni koji se još uvek nalaze u zarobljeništvu nisu vojnici već plaćenici i teroristi i moraju stati pred sud." Jedan od tih "terorista" - Jermenka Maral Najarijan, rođena u Libanu i nastanjena u Arcahu, koja je 10. novembra bila prinuđena da napusti svoj grad Berdzor (Arcah) i ode u Jermeniju, misleći da se situacija verovatno smirila, vratila se po svoje lične stvari koje su joj ostale u Berdzoru kada je i uhvaćena. Provela je četiri meseca u zatvoru u Bakuu i upravo je puštena. Još uvek ima ljudi u zatočeništvu!
- Da, brojni zločini su izvršeni - od upotrebe fosfornih bombi, do zločina nad vojnicima i civilima u zarobljeništvu. Ombudsmani Jermenije i Arcaha, između ostalog, prikupili su brojne podatke o zločinima da bi se nastavilo sa procesuiranjem.
Video snimak u kome se mogu sagledati posledice korišćenja fosfornih bombi možete pogledati OVDE. Upozoravamo da je sadržaj uznemirujuć!
Da, tačno je!
- Mnogi politički analitičari smatraju Iran ''gubitnikom" s obzirom na činjenicu da je i ovaj rat promenio situaciju u blizini granice sa Iranom, a što se tiče Rusije, sa svojim mirovnjacima, stekla je veliku kontrolu nad situacijom u Nagorno-Karabahu, i naravno, takođe igra glavnu ulogu u daljem razvoju događaja kroz Minsku grupu i status Nagorno-Karabaha, itd..
- Uzdržala bih se od upotrebe reči "oslanjati se" i "zaštititi", jer Rusija ima svoje političke interese u regionu.
- Većina njih sada pripadaju relativno novom "Nacionalno-demokratskom polu" i na sukob u Arcahu gledaju kao na deo jermenskog pitanja ("Hay Dat" na jermenskom), traže potpuno priznanje genocida nad Jermenima, poštovanje sporazuma iz Sevra, kao i reviziju Rusko-turskog sporazuma iz 1921. godine, itd..
- Pa, bez komentara sam! Samo da dodam da je Ramil Safarov od strane Alijeva i države u Azerbejdžanu tretiran kao nacionalni heroj!
- Pogledajte šta se dogodilo sa Hahčivanskim kulturnim nasleđem, pa ćete pogoditi! Nahčivan je stavljen pod azerbejdžansku kontrolu prema Rusko-turskom sporazumu iz 1921. godine. Danas u Nahčivanu nema nijednog Jermena, niti jermenskog nasleđa.
- Genocid nad Jermenima još uvek nije osuđen, tako da postoji i u Jermeniji smo svi toga svesni.
- Pa, Jermeni imaju istorijsko pravo! Ne samo nad Arcahom, već i nad Vanom, planinom Ararat i delom današnje Turske, ali kome je stalo do "istorijskog prava"?! Posle genocida i sovjetizacije Jermenije, veći deo teritorija Jermenije prešao je pod kontrolu Turske i Azerbejdžana prema Rusko-turskom sporazumu iz 1921. godine. Jermenija nije bila potpisnica, zapravo dve države su podelile teritoriju treće zemlje. Nagorno-Karabaški sukob nije teritorijalni spor, on je uvek bio i jeste deo jermenskog pitanja.
Samoodržanje!
Vesti o dešavanjima iz Nagorno-Karabaha možete pročitati OVDE.