Sintentički mišići obavijaju uvrnuta vlakna, koja se rastežu i kontrahuju baš kao i kod pravih mišića.
Veštački mišići mogli bi da nađu primenu u brojnim oblastima - od razvoja pametne odeće, koja se menja zavisno od vremena, do protetičkih udova i robota.
Sve tri grupe koristile su pionirsku tehniku, koju je, zajedno s kolegama, razvio stručnjak za nanotehniku Rej Bogman Sa Univerziteta Teksasa u Dalasu.
Oni su demonstrirali princip na koncu za šivenje i najlonu za pecanje. Kada se uvrnu, čak i ti osnovni materijali formiraju strukture nalik na mišiće, koje mogu da ponesu težinu 100 puta veću nego mišići istih dimenzija.
Na osnovu toga, naučnici su sada razvili jača vlakna, zasnovana na takođe povoljnim i poznatim materijalima poput bambusa i svile.
Kada se uvrnu i presvuku specijalnim slojem, koji reaguje na elektrohemijske i temperaturne promene, mišići se skupljaju i pomeraju, reagujući na spoljne stimulanse.
Takvi materijali mogli bi, na primer, da se koriste u pametnoj odeći, koji bi u vlažnim uslovima postajala poroznija.
Naučnici Univerziteta u Bordou, predvođeni Đinkaj Juanom, za proizvodnju veštačkih mišićnih vlakana koristili su polimer grafen, koji je jači od dijamanta.
Treća grupa, na čelu sa Mehmetom Kanikom sa Tehnološkog instituta Masačusets, napravila je materijale koji se, nalik na izdanke loze, uvrću pod uticajima spolja.
Da bi pokazali kako funkcionišu njihovi veštački mišići, napravili su mali veštački biceps, koji podiže teg kada se na vlakno deluje toplotom.
Prirodni mišići ipak imaju jednu prednost u odnosu na sintetičke pandane, a to je efikasnost. Čak i najnapredniji veštački mišić može da konvertuje samo oko tri odsto energije koja deluje na njega. Kada bi inženjeri rešili taj problem, veštački mišići našli široku primenu tako što bi zamenili glomaznih elektromotora.
Oni bi, takođe mogli da se koriste za pokretanje udova robota, nalik na terminatore.
ČUDESNA VODA Znate li zašto je more slano? (VIDEO)