Ekstremni nivoi antitela koji se javljaju kao odgovor imunog sistema na infekciju korona virusom mogli bi da budu uzročnici ozbiljnih simptoma infekcije i da izazovu takozvani dugi kovid, kažu naučnici.
Pacijenti pozitivni na korona virus imaju veliki broj autoantitela u krvi koja blokiraju antitela koja se bore protiv patogena i napadaju mozak, krvne sudove i jetru.
To bi moglo da bude objašnjenje zašto neki oboleli od kovida-19 imaju dugotrajne simptome - poput umora, daha i problema sa koncentracijom, pokazalo je istraživanje.
Istraživači sa Univerziteta Jejl prebrojali su broj autoantitela u krvi 194 zdravstvena radnika i pacijenata sa kovidom-19 - u poređenju sa 30 zdravstvenih radnika koji nisu pozitivni na korona virus. Otkrili su da zdravi ljudi imaju mnogo manje autoantitela od onih koji su pozitivni na korona virus i imaju kovid-19.
Druga serija testova otkrila je da su ljudi sa više autoantitela - koji napadaju iste organe za koje se zna da su oštećeni kod obolelih od kovida - imali lošije simptome kovida-19.
Naučnici strahuju da bi se negativni efekti borbe imunog sistema protiv korona virusa mogli da se nastave tokom dužeg vremenskog perioda, uzrokujući dugi kovid.
Kovid-19 je opisan kao kratkotrajna bolest izazvana infekcijom novim korona virusom SARS-CoV-2. Prema dosadašnjim saznanjima, osobe koje dobiju kovid-19 mogu da se nadaju izlečenju u roku od 14 dana. Međutim, postaje sve jasnije da to nije slučaj sa svima i da je dvonedeljni period samo faza „akutne bolesti“.
Britanski naučnici koji proučavaju dugoročne efekte kovida-19 otkrili su da je od ukupno 110 pacijenata na tromesečnom pregledu većina (74 procenta) imala najmanje jedan trajni simptom nakon tri meseca.
Imunobiolog sa Jejla i autor studije Aron Ring rekao je za Guardian da pacijenti sa kovidom 19 stvaraju autoantitela koja zapravo ometaju imunološki odgovor na virus.
- Sigurni smo da su ova autoantitela štetna za pacijente sa kovidom 19. S obzirom na to da antitela mogu da opstanu dugo vremena, moguće je da mogu da doprinesu dugom kovidu - istakao je Ring.
Antitela su proteini koji se bore protiv bolesti, a koje imuni sistem stvara i skladišti da bi se u budućnosti borio protiv istog patogena vezivanjem za proteine na ljudskim ćelijama.
S druge strane, autoantitela se vezuju na pogrešan način, napadajući imuni sistem čoveka.