Medvedi to rade. Slepi miševi to rade. To rade i evropski ježevi. A sada se ispostavilo da su prvi ljudi takođe možda mogli da hiberniraju.
Dokazi iz kostiju pronađenih na jednom od najvažnijih svetskih nalazišta fosila sugerišu da su se naši preci hominida možda suočili sa ekstremnom hladnoćom pre stotina hiljada godina, tako što su prespavali zimu.
Naučnici tvrde da su lezije i drugi znaci oštećenja u fosilizovanim kostima ranih ljudi jednaki onima koje su ostale u kostima drugih životinja koje hiberniraju.
To sugeriše da su se naši prethodnici u to vreme suočavali sa surovim zimama, što im je usporavalo metabolizam i teralo ih da hiberniraju mesecima.
Zaključci se zasnivaju na iskopavanjima u pećini zvanoj "Sima de los Huesos" (jama kostiju) u Atapuerci, blizu Burgosa na severu Španije.
Tokom protekle tri decenije, istraživači su ispitivali ovo područje i pronašli veliki broj fosilizovanih ostataka.
Pećina je u stvari masovna grobnica, kažu istraživači koji su pronašli hiljade zuba i komada kostiju koji su izgleda namerno bačeni tamo.
Ovi fosili datiraju više od 400 000 godina i verovatno su bili od ranih neandertalaca ili njihovih prethodnika.
Naučnici tvrde da su se rani ljudi nalazili u metaboličkim stanjima koja su im pomogla da prežive dugo vremena u hladnim uslovima sa ograničenim zalihama hrane i dovoljnim zalihama telesne masti.
Oni su hibernirali, a to se može zaključiti na osnovu netipičnih oštećenja pronađenih na kostima ranih ljudi.
Istraživači priznaju da pojam "možda zvuči kao naučna fantastika", ali ističu da to čine mnogi sisari, uključujući primate poput galagija i lemura.
Sa druge strane javljaju se kritičari ovakve teorije, i tvrde da savremeni Inuiti (Eskimi) i Laponci, iako žive u podjednako oštrim, hladnim uslovima, ne hiberniraju.
Odgovor je jednostavan. Masna riba i mast irvasa pružaju Inuitima i Laponcima hranu tokom zime i tako sprečavaju hibernaciju, rani ljudi nisu to mogli imati.
Područje oko nalazišta Sima pre pola miliona godina ne bi pružalo dovoljno hrane.
Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu istakao je da veliki sisari poput medveda zapravo ne hiberniraju, jer njihova velika tela ne mogu dovoljno da snize temperaturu jezgra.
Umesto toga, ulaze u manje dubok san poznat kao torpor.
Energetski zahtevi mozga ranih ljudi iz Sima ostali bi veoma veliki, stvarajući im dodatni problem preživljavanja tokom torpora.
- Ipak, ideja je fascinantna i može se testirati ispitivanjem genoma naroda Sima, neandertalaca i Denisovanaca na znakove genetskih promena povezanih sa fiziologijom torpora - dodao je Stringer.