Najveća evropska privreda je, uprkos milijardama evra u subvencijama, izgubila dah uz pad lične potrošnje i privrednih investicija, prenosi DPA. BDP je od prethodnog kvartala pao za 0,4 odsto, dvostruko više nego u preliminarnoj proceni, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
Snažna inflacija je pre svega prikočila ličnu potrošnju, koja je posle ukidanja pandemijskih ograničenja prošle godine bila važan generator rasta. Istovremeno, vidna je recesija privrednih ulaganja, posebno u građevinarstvu, ali i u mašine, uređaje i vozila.
Prema oceni ekonomista, nemačka privreda će u recesiji ostati u prvom kvartalu 2023.
Pojedini ekonomisti procenjuju da će milijarde evra iz budžeta za rasterećenje domaćinstva i preduzeća od pritiska enormnog poskupljenja energenata do kraja godine privredu izvući u krhak rast. Nemačka vlada nedavno je podigla svoju konjunkturnu prognozu i sada, umesto pada, u 2023. očekuje rast od 0,2 odsto.
Subvencije su, istovremeno, stvorile rupu u državnim finansijama i Nemačka je prošlu godinu ponovo završila sa budžetskim deficitom od 2,6 odsto BDP. To je ipak i dalje ispod granice od tri odsto u evrozoni.
Država je, međutim, posle dve godine kršenja limita javnog duga zbog pandemijske potrošnje, 2022. završila time što je javni dug vratila na ispod maksimalno dozvoljenih 60 odsto BDP.