Neuspešni pokušaj nove obojene revolucije!

Letonija, Litvanija, Estonija su u NATO. Gruzija, Ukrajina sa antiruskim vladama rastrzane unutrašnjim sukobima, vape za ulazak u američki savez.

Moldavija sa promenljivom političkom slikom, sve bliže rumunskoj aneksiji, a u centralnoj Aziji i na Kavkazu se već dugo i temeljno sprovodi derusifikacija.

Red je došao na Belorusiju, kao pretposlednju stanicu pred Moskvu, konačni cilj svetskih vladara, globalista i mešetara. 

Da nije tako očigledno i opasno, zaista bi bilo smešno, potpuno isti scenario, identične poruke, preslikana ikonografija. 

• Izađu na izbore, okupljeni oko jednog kandidata. 
• Izgube na izborima, odbiju da priznaju poraz. 
• Počnu sa protestima u kojim na prečac žele da zauzmu državne institucije i izvedu državni udar.
• Ukoliko to ne uspe, provociraju reakciju policije nasiljem, paljenjem, kamenicama, uletanjem automobilima među policajce (slučaj iz Minska), služe se oružjem. 
• Izazivaju sukob i traže žrtvu na svojoj strani, od koje, ukoliko krv padne, prave simbol otpora i dokaz "zločinačke prirode režima". 
• Odjednom pozivaju na mir i uzdržanost. 
• Okupljaju se na izduženim a užim prostorima, organizuju šetnje a ne mitinge, kako bi stvarali privid da ih ima više. 
• Dobijaju podršku pojedinih umetnika, sportista, akademika, još ranije pripremljenih za tu ulogu.
• Obavezno šalju devojke koje cvećem kite policiju, ljube pripadnike organa reda i na taj način izazivaju simpatije pred javnim mnjenjem (preslikano od Beograda do Minska). 
• Izazivaju štrajkove, blokiraju saobraćajnice, stvaraju opšti kolaps, pokušavaju da isprovociraju organe reda na odlučnu i što je moguće agresivniju reakciju. 
• Istovremeno šire laži na društvenim mrežama, izmišljaju o "prebezima iz režima", pozivaju pripadnike organa reda da "pređu na stranu naroda".
• Zaklanjaju se iza termina "narod", izmišljaju stotine hiljada i milione ljudi na ulicama, pokušavaju da parališu zemlju iz više pravaca, traže sukob.
• Sve vreme su podržani spolja, odakle dušebrižnici iz zapadnih prestonica i nevladini aktivisti napadaju režim, a nezakonito delovanje opozicije nazivaju legitimnim delovanjem. 
• U odsudnom momentu, prelaze u agresivnu fazu, dobro instruirane grupe napadaju državne institucije sinhronizovano i uz pomoć plaćenika iznutra, preuzimaju vlast, koja kombinovanim pritiskom spolja i iznutra pada, na radost stranaca a tugu naroda koji je upravo izgubio suverenitet i nezavisnost.
• Slede pljačkaške privatizacije, tajkunizacija, oligarhizacija, prodaja prirodnih resursa i izdaja nacionalnih interesa.

Pravi se novi antiruski bastion u kom sve što dolazi iz Moskve biva proglašeno za nazadno i agresorsko, izmišlja se paralelna istorija, nameću se izopačene ideologije, progoni se ruski jezik, napada se ruska crkva, a ruska manjina diskriminiše. Identičan scenario, koji se ponovio 13 puta, a sada su se belosvetski moćnici nameračili na Belorusiju. 

Ali tu su se prevarili! I Moskva je izvukla pouke iz Majdana, a ni Batka Lukašenko nije Janukovič. Belorusija je mnogo tvrđi orah. Minsk je reagovao odmah!

Udarili su kontraakciju kada se njoj niko nije nadao.

Lukašenko se obratio starijem bratu za pomoć, koju je odmah i dobio, a potom je okupio svoje pristalice koje su spontano, bez stranačke organizacije koju Lukašenko ni nema, ispunili jedan od najvećih trgova u Evropi. 

Otužno su delovale povorke nekoliko stotina do nekoliko hiljada opozicionara u najvećim beloruskim gradovima. Svi su se sjatili u Minsk, gde su uz pomoć ukrajinskih i poljskih kolega pokušali da izvrše pritisak na demokratski izabranu vlast. I nisu uspeli. Tek 20.000 demonstranata bez ikakve organizacije i cilja, prošetalo je u nacionalističkim odorama i povuklo se kući.

I njima je postalo jasno da ih koriste stranci za svoje ciljeve. Naravno, još juče je najavljeno kako će se u Minsku okupiti 250.000 ljudi i taj broj sad svi zapadnjački mediji ponavljaju po komandi. Da li to nekoga čudi? Da li je neko iznenađen pokušajem novog prevrata? Da li još neko veruje u šarene laže o demorkatiji?

Mi Srbi barem dobro znamo šta su puč i zablude, mi dobro znamo ko nam je bio prijatelj kada je bilo najteže, mi znamo zašto svim srcem stojimo uz našeg brata Lukašenka i zašto nikada nećemo biti uz one koji rušeći Batku, ruše i svoju kuću. Kao i uvek do sad, nepokolebljivo i do kraja, bićemo na pravoj strani istorije!