CIA, najpoznatija američka obaveštajna agencija, suočena je sa jednim od najvećih skandala - elitna hakerska grupa ove agencije je "pokradena", odnosno neko je ukrao, kako se procenjuje, 34 terabajta informacija, odnosno 2,2 milijarde stranica teksta.
Hakerska grupa CIA bila je više fokusirana na razvijanje tehnološki naprednih metoda špijuniranja, nego na kibernetičku zaštitu vlastitog sistema, zbog čega je 2016. godine (u periodu administracije Baraka Obame) došlo do najveće krađe poverljivih podataka u istoriji te američke obaveštajne agencije.
Istragu je otvorio sadašnji državni sekretar SAD Majk Pompeo, koji je u to doba bio šef CIA.
Da je došlo do nezabeležene krađe poverljivih podataka, CIA je shvatila tek 2017, godinu dana nakon incidenta, kada je većina informacija objavljena na stranicama "Vikiliksa" pod nazivom "Trezor 7", zbog čega su američki agenti bili primorani da obustave nekoliko svojih špijunskih operacija.
Unutrašnjom istragom još nije sa stopostotnom sigurnošću utvrđen puni obim krađe. Naime, "Vikiliks" nije objavio sav ukradeni sadržaj, nego samo jedan deo.
Informacije koje su "iscurile" u najvećoj meri odnosile su se na špijuniranje neprijateljskih agenata, a prema objavljenim poverljivim podacima, Amerikanci su im bez njihova znanja aktivirali kamere i mikrofone na mobilnim uređajima kako bi ih pratili i presretali.
Ipak, najčuvanije nacionalne tajne CIA još drži u "zlatnom folderu".
Američki mediji tvrde da u internom izveštaju agencije piše da je za krađu odgovoran jedan od zaposlenih. Mada se njegovo ime ne pominje, mediji tvrde da je reč o Džošui Šalteu.
On sada vodi pravnu bitku kojom želi da dokaže svoju nevinost, a za potrebe tog sudskog procesa delimično je objavljen tajni izvještaj CIA.
Šalteovi advokati tvrde da je, zbog slabe sigurnosti celog sistema u Agenciji, imao jednak pristup poverljivim podacima, kao i nekoliko stotina drugih zaposlenih.
Izveštaj unutrašnje revizije utvrdilo je da postoje "ozbiljni bezbednosni propusti kod najosetljivijih kibernetičkih oružja" zato što članovi elitne hakerske grupe CIA međusobno dele lozinke administratora kada ih koriste, zbog čega svaki sljedeći korisnik ima uvid u istoriju pretrage svog prethodnika.
Zbog tih propusta, piše u tekstu, "unutrašnjim počiniocima" bilo je lakše da uzmu poverljive podatke Agencije, što znači da je teže utvrditi ko je odgovoran.
Dodatnu dimenziju celom slučaju daje informacija da je za potrebe održavanja mreže i samih uređaja CIA često uzimala spoljne saradnike po ugovoru, čime se popis mogućih počinilaca dodatno širi.
Stručnjaci navode da je CIA posljednjih godina unapredila svoju kibernetičku bezbednost i procenjuju da su ovu agenciju 2016. godine napale "najelitnije grupe hakera", te da se "protiv vlastitih zaposlenika teško boriti".
Do najveće krađe poverljivih podataka u toj američkoj obavještajnoj agenciji došlo je samo tri godine nakon što je Edvard Snouden, tadašnji radnik Nacionalne bezbednosne agencije, ukrao i objavio tajne informacije o špijunskim operacijama te službe.
Takođe, tri godine pre njega bivša vojni analitičar Čelsi Mening dala je stotine hiljada poverljivih diplomatskih i vojnih informacija "Vikiliksu".