U poređenju sa prošlom godinom, to je povećanje od 38 miliona. Od 815 miliona gladnih, njih 98 odsto živi u zemljama u razvoju. Svakog dana, zbog gladi i neuhranjenosti, umre oko 20.000 ljudi.
Poršeom uleteo u masu ljudi, a od SILINE udarca TELA letela na sve strane! (FOTO)
Na osnovu izveštaja koji su pripremili Svetski program za hranu i poljoprivredu, Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede, Unicef i Svetska zdravstvena organizacija, izvodi se zaključak da do 2030. godine, glad neće biti iskorenjena.
- Ove brojke su u direktnoj vezi sa povećanjem sukoba širom sveta. Osim mesta gde su konflikti, haraju poplave i suše. Nesigurnost se pogoršala, posebno u nekim delovima podsaharske Afrike, jugoistočne Azije i zapadne Azije - rekao je Stiven Dižarik, portparol Ujedinjenih nacija.
Najviše gladnih je u severoistočnoj Nigeriji, južnom Sudanu i Jemenu.
Primera radi, u Somaliji decenijama traju sukobi kombinovani sa ekstremnim klimatskim događajima. Oko 80 odsto stanovnika te zemlje nema hrane, a humanitarna situacija je na ivici katastrofe.
U Demokratskoj Republici Kongo, sedam miliona ljudi suočava se sa glađu zbog porasta nasilja i raseljavanja, a to je 30 odsto više u odnosu na 2016. godinu.
Zbog nedostatka hrane, pojavljuju se i brojne bolesti. Jedna od njih je neuhranjenost koja ugrožava zdravlje miliona dece širom sveta.
Na drugoj strani, u svetu je dovoljno hrane za sve, ali se godišnje baci 1,3 milijarde tona hrane. Samo u Americi godišnje se baci oko 220 miliona tona hrane vredne oko 50 milijardi dolara. Postavlja se pitanje: Zašto svet i Ujedinjene nacije ne mogu da tone bačene hrane prebace u podsaharsku Afriku i druge "gladne" regione.
Oko 200.000 ljudi okupilo se na Trgu Konkord u Parizu, na koncertu solidarnosti sa najsiromašnijima, na kojem su učestvovali brojni muzičari i predstavnici civilnog društva.
- Svi zaslužujemo da živimo, a ne da preživljavamo - rekla je predstavnica žrtava globalnog zagrevanja Hindu Umara iz Čada.