Tokom perioda od četiri dana, koji je počeo prošlog petka, Tajvan je izvestio da je blizu 150 aviona kineskih vazdušnih snaga registrovao u svojoj protivvazdušnoj zoni, a juče je prijavljen samo jedan upad.
Na pitanje poslanika o trenutnim vojnim tenzijama sa Kinom u parlamentu, ministar odbrane Čiu Kuo-čeng rekao je da je situacija najozbiljnija za poslednjih 40 godina, otkako se pridružio vojsci, navodeći da postoji opasnost od da se ove tenzije prošire širom osetljivog Tajvanskog moreuza, prenosi Rojters, a javlja Tanjug.
Čiu je poručio i da Kina već ima mogućnosti da izvrši napad na Tajvan i da procenjuje da ipak neće moći da izvede invaziju „u punom obimu” do 2025, pošto za pokretanje rata mora da uzme u obzir mnoge druge stvari.
SAD, glavni tajvanski vojni dobavljač, potvrdile su svoju „čvrstu posvećenost” Tajpeju i kritikovale Kinu, dok Peking za podizanje tenzija okrivljuje politiku kojom Vašington podržava Tajvan kroz prodaju oružja i slanjem vojnih brodova kroz Tajvanski moreuz.
Američki predsednik Džozef Bajden potvrdio je juče da je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o Tajvanu i da su se složili da se pridržavaju tajvanskog sporazuma, jer su tenzije između Tajpeja i Pekinga porasle.
Smatra se da se u ovoj izjavi Bajden poziva na dugogodišnju politiku Vašingtona „jedne Kine”, prema kojoj SAD zvanično priznaju Peking, a ne Tajpej, i Zakon o odnosima s Tajvanom, koji jasno daje do znanja da odluka SAD da uspostavi diplomatske veze sa Pekingom umesto sa Tajvanom počiva na očekivanju da će se budućnost ostrva određivati mirnim putem.
Tenzije oko Tajvana su se povećale poslednjih godina i Peking nije isključio upotrebu sile za povratak ostrva, koje smatra svojom suverenom teritorijom.