Major i njegove kolege Didijer Kloz i Džejms Pibls su ovogodišnji laureati, a prestižno priznanje im je dodeljeno za njihovo istraživanje u oblasti istorije univerzuma.
- Ako pričamo o egzoplanetama, stvari treba da budu jasne – mi nikada nećemo migrirati tamo – rekao je Major.
– Te planete su predaleko. Čak i u veoma optimističnim slučajevima kad planeta na kojoj je moguć život nije predaleko, recimo nekoliko desetina svetlosnih godina što nije mnogo, u komšiluku nam je, vreme koje je potrebno da se ode tamo je pozamašno.
Major je precizirao da je ovde reč o stotinama miliona dana, ako se koristimo tehnologijom kakva nam je danas dostupna.
- Moramo se starati o našoj planeti, veoma je lepa i na njoj je život i dalje apsolutno moguć – ukazao je 77-godišnji nobelovac.
On je rekao da je osetio potrebu da "pobije saopštenja koja govore da ćemo jednog dana otići na drugu planetu podesnu za život ako jednog dana on bude bio moguć na Zemlji".
- To je potpuno ludo – dodao je Major.
On i Kloz su u oktobru 1995. iz svoje opservatorije na jugu Francuske otkrili egzoplanetu van Sunčevog sistema, što je prethodno za čovečanstvo bila stvar fikcije. Major je bio profesor na Univerzitetu Ženeva a Kloz njegov student doktorand kad su došli do otkrića koje je pokrenulo revoluciju u astronomiji. Od tada je pronađeno preko 4.000 egzoplaneta u našoj galaksiji.
-To je bilo veoma staro pitanje koje je mučilo filozofe – ima li drugih svetova u univerzumu? Tragali smo za planetama koje su nama najbliže i ujedno slične Zemlji. Zajedno sa kolegama započeo sam potragu za tim planetama i pokazali da je moguće proučavati ih – naveo je on.
Major je istakao da je na sledećoj generaciji da odgovori na pitanje ima li života na drugim planetama.
-Mi to ne znamo! Jedini način da to uradimo je da razvijemo tehnologije koje bi nam omogućile da detektujemo život sa daljine – zaključio je nobelovac.