Otorinolaringolog, primarijus doktor Novak Vukoje, član Evropske akademije nauka, čiji je nesumnjivo najpoznatiji pacijent bio libijski vođa Moamer el Gadafi u intervjuu za Sputnik otkrio je detalja poznanstva sa Gadafijem.
KONAČNO OTKRIVENO: Evo gde je Gadafijevo blago
- Ponosan sam što sam imao priliku da upoznam tog čoveka. Prvi put smo razgovarali pod njegovim šatorom 2006. godine, kad sam uradio jednu intervenciju. Pozvao je i nacionalnu televiziju da snimi naš razgovor. Oduševio me je pričom koliko je pomagao našu državu materijalno, naftom…
Ali nikome nije jednostavno pred hiruršku intervenciju. Rekao je: Cela Libija strepi preda mnom, a ja strepim pred jednim srpskim hirurgom.
Kod mene je nedavno na pregled došao savetnik svetske vlade u senci. Kad me je video na slici sa Gadafijem, pitao je kad sam ja bio kod njega. Rekao sam da sam ga poslednji put video 4. novembra 2010. godine. Na to mi je rekao da su njih trojica iz svetske vlade bili kod njega mesec dana kasnije. Rekli su mu: Uzmi para koliko hoćeš, povedi koga hoćeš, izaberi zemlju gde ćeš da živiš. Znate li vi šta je on njima odgovorio? „Ja sam na vlast došao revolucijom i otići ću revolucijom“.
Na pitanje kako je uopšte došlo do toga da Gadafi postanje njegov pacijent doktor Vukoje kaže:
- Pre njega sam operisao libijskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, koji je bio službeno u poseti u Beogradu tokom koje je imao napade noćnoga gušenja, koji su ga inače mučili. On je o tome ispričao libijskom vođi – rekao je Vukoje i dodao da je Gadafija i prvi put video 2008. godine:
- Sa njim sam proveo mnogo vremena. I danas sam u kontaktu sa njegovom ćerkom Aišom. Ona živi u Omanu sa njeno troje dece i majkom Safijom, koja je iz Mostara. Gadafi je u Mostaru završio vojnu gimnaziju i tu se zaljubio u Safiju i oženio se njome. Vojnu akademiju je potom završio u Londonu. Aiša mi se nedavno javila mejlom. Ima indicija da će se možda i kandidovati za novog predsednika Libije.
Za vreme Gadafija u Libiji se jako dobro živelo. To je jedina zemlja, a obišao sam skoro ceo svet, gde nisam video prosjaka. Svako je imao neku donaciju od države, da svaka kuća, radio — ne radio, može pristojno da živi. Libija je imala pet miliona stanovnika, a nekoliko miliona stranih radnika - zaključuje doktor.