Nemačko Ministarstvo ekonomije razmatra mogućnost gradnje kosmodroma na Severnom moru. I letelica koja bi otišla u svemir bila bi domaće, bavarske proizvodnje.
Kosmički planovi Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI) polako dobijaju konkretne obrise. BDI je u jednom konceptu predvideo gradnju kosmodroma za manje rakete na Severnom moru. Platforma bi plutala i bila mobilna, gradile bi je privatne kompanije uz podršku države.
Nemački ministar privrede Peter Altmajer se još prošle godine pokazao otvorenim za saradnju, a sada njegovo ministarstvo analizira da li je koncept moguć. BDI se nada da se stvar može sprovesti kroz dve godine i tvrdi: tehnički je izgradnja platforme sigurno moguća, ali ostaje pitanje političke podrške. Država, naime, treba da obezbedi novce za početnu fazu gradnje.
Prema ideji BDI, nemački kosmodrom bi bio otvoren za evropske i druge partnere. U ovom udruženju kažu da bi kosmodrom imao "ključni značaj" za industriju s obzirom na to da živimo u digitalnom dobu koje donosi autonomnu vožnju i takozvanu "industriju 4.0".
Napretkom tehnologije su sateliti koji se odašilju u orbitu postajali sve kompaktniji i manji, pa će za njih biti potrebne sve manje rakete-nosači i, sledstveno, manji kosmodromi.
BDI navodi da već tri privatne nemačke firme rade na tim malim raketama koje bi trebalo da stignu na tržište 2021. ili 2022. godine. No, nijedna od firmi još nema ugovor sa nekim evropskim kosmodromom.
Jedna od tih firmi je "Isar Aerospace" iz Otobruna nadomak Minhena. Ova start-ap firma već je počela da proizvodi rakete. Bavarski premijer Markus Zeder, koji bi lako mogao da postane idući nemački kancelar, poznati je fan kosmičkih avantura. Zato je lično išao da otvori fabriku u Otobrunu, naravno pred kamerama.
"Isar Aerospace" namerava da napravi nosač dug 27 metara pod imenom "Spektrum". Raketa bi već iduće godine trebalo da odleti u kosmos, na relativno malu razdaljinu od Zemlje.
Osnivač i šef firme Danijel Mecler potvrdio da je te planove, navodeći da će "Spektrum" moći da ponese do 1.200 kilograma tereta u niže Zemljine orbite – to je dovoljno za manje satelite. Time, hvali se Mecler, njegova firma pravi najjaču privatno finansiranu raketu Evrope.
Prednost svoje firme u poređenju sa velikim svemirskim agencijama vidi u fleksibilnosti i nižim troškovima. Start neke rakete može, kaže Mecler, da se pripremi za svega nekoliko meseci ili čak sedmica. Pomaže i što male rakete mogu da se kamionima relativno lako prebace do piste.
Start-ap iz Bavarske ima stotinak zaposlenih i isključivo je privatno finansiran. U prošloj rundi su u decembru skupili još 15 miliona evra od investitora, a ove godine sledi još jedna runda privlačenja finansija. Među ulagačima je i Bulent Atan, nekada potpredsednik američke svemirske kompanije "Spejs iks" koju je osnovao Ilon Mask.
Izvesno je da bavarska firma treba da se dogovori sa nekim evropskim kosmodromom. Pregovori traju, ali ništa još nije potpisano.
I tu na scenu stupa koncept BDI i ideja da to bude plutajući kosmodrom u Severnom moru. Ekonomski list Handelsblat prenosi da bi takva platforma trebalo da se pogura sa 30 miliona evra iz saveznog nemačkog budžeta. Pitanje će biti i političko, jer navodno slične platforme planiraju i Evropska unija, kao i Švedska i Norveška.
BDI ponavlja da platforma ima smisla i da će na kraju biti isplativa. Država, kažu, samo treba da zakotrlja stvar, kasnije će se funkcionisanje kosmodroma finansirati kroz poletanja raketa.