Iako je NATO u nedavno objavljenom strateškom izveštaju okarakterisao Rusiju kao glavnu vojnu pretnju do 2030. godine, među državama-članicama postoje značajne razlike u pogledu toga kako se odnositi prema njenim "agresivnim aktivnostima".
Bivši poljski ministar odbrane Jan Paris je u izjavi za Poljski radio rekao da to pitanje predstavlja razlog trvenja između Nemačke i Amerike.
- Posle ruske agresije protiv Ukrajine tadašnji američki predsednik Barak Obama je odustao od ideje resetovanja koja je postojala u rusko-američkim odnosima, smatrao je da je politika Rusije agresivna i opasna - naveo je Paris.
Istovremeno, on optužuje nemačke diplomate da ni do dana današnjeg ne žele da se pomire sa tom promenom kursa, već da i dalje pokušavaju da se prema Rusiji odnose kao prema pouzdanom političkom i ekonomskom partneru.
- I upravo to je izvor nesuglasica između Amerike i Nemačke - rekao je on.
Strateški izveštaj NATO sadrži 138 preporuka kako da se Alijansa transformiše do 2030. godine. Glavni zadatak je izrada nove strateške koncepcije u kojoj je Rusija glavni izvor pretnji po transatlantsko prostranstvo, navodi radio.
- Severnoatlantski savez postoji nezavisno od toga da li je u toku pandemija ili ekonomska kriza, on daje dugoročnu ocenu situacije. A ta ocena je nedvosmislena – Rusija nije pouzdan partner za mirnu, normalnu saradnju. Kršeći sporazume o kontroli naoružanja Rusija nastavlja da jača svoj vojni potencijal. Ona vodi agresivnu politiku - navodi nekadašnji poljski ministar.
Podsetimo, u izveštaju NATO navodi se da Rusija nastavlja "energičnu politiku i agresivna dejstva", ometajući konstruktivni dijalog.