Ipak, upravo njihov nuklearni arsenal predstavlja egzistencijalnu opasnost, smatraju eksperti grupe "Bilten atomskih naučnika".
Ta grupa je 23. januara objavila da se skazaljka "Časovnika sudnjeg dana" pomera unapred za 20 sekundi, odnosno na 100 sekundi do ponoći.
- Mislim da ni Rusi, ni Kinezi nemaju nameru da napadnu Sjedinjene Američke Države nuklearnim oružjem. Greška je moguća, ali u tim zemljama - SAD, Rusiji, Kini - sistemi kontrole su prilično dobri. Realna opasnost dolazi od eventualnog gubitka nuklearnog oružja ili potrošnje nuklearnih materijala. Mislim da je veća opasnost od toga da neke druge zemlje upotrebe nuklearno oružje. Možda Pakistan - rekao je član Saveta za nauku i bezbednost te grupe Robert Latif.
Prema njegovom mišljenju, verovatnoća da SAD ili Rusija upotrebe nuklearno oružje nije veća nego što je bila. Veću zabrinutost izazivaju države koje imaju slabije sisteme kontrole nuklearnog naoružanja.
- Opasnost korišćenja nuklearnog oružja sada je donekle veća zbog prisustva toliko drugih ljudi na međunarodnoj sceni - dodao je on, ne precizirajući na koga misli.
I taj faktor, prema njegovim rečima, ostaje jedan od aspekata koji se uzimaju u obzir prilikom odlučivanja eksperata da pomere skazaljke "Časovnika Sudnjeg dana".
- Dok god je veliki arsenal, uvek postoji verovatnoća namernog ili nenamernog lansiranja... Mene plaši verovatnoća razmene napada, namernih ili nenamernih, između Pakistana i Indije. Ako govorimo o egzistencijalnoj opasnosti, ona potiče od ogromnih zaliha oružja u SAD i Rusiji - rekla je profesorka Šeron Skvasoni.
Ona je skrenula pažnju na to da je neophodan širi dijalog SAD i Rusije o pitanjima neširenja i kontrole naoružanja i konstatovala da su kanali komunikacije "gotovo isparili", što povećava rizik.
- Kada bi se odjednom nešto dogodilo, potrebno je određeno poverenje između Moskve i Vašingtona, ili makar uzajamno poštovanje kako bi se tokom leta rakete ka cilju, a to je oko 30 minuta ili čak manje, povezali telefonski i razjasnili situaciju - smatra Skvasoni.
SAD su 2019. godine jednostrano istupile iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, optuživši Rusiju da ga ne poštuje. Rusija je odbacila te optužbe. U februaru 2021. godine ističe rok važenja Sporazuma o merama daljeg smanjivanja i ograničavanja strateškog nuklearnog naoružanja. SAD se još nisu izjasnile da li nameravaju da ga produže.
Ranije je Vašington saopštio da sporazumi s Rusijom moraju da obuhvataju ne samo ono naoružanje koje potpada pod strateško, nego i drugo oružje i sredstava za prenos koja se tek razrađuju u Rusiji, kao što su nuklearne naprave malog kapaciteta na novim nosačima. Pentagon smatra da Rusija ima 2.000 jedinica nestrateškog nuklearnog oružja. Moskva poziva Vašington da produži sporazum u sadašnjem vidu, a da se potom razgovara o drugim pitanjima u vezi s tom temom.