Na sve poteškoće sa kojima se na tom putu susreću, ova deca najlakše ukazuju kroz crtanje.
Sudeći po crtežima koje je sa javnošću podelila doktorka Sara Goza, koja je ujedna i predsednica Američke akademije za pedijatriju, deca migranata sebe najčešće vide kao taoce, iza rešetaka, sa tužnim izrazima lica. Neka od njih su prikazana kako spavaju pokrivena folijama, a neka kako uplašeno posmatraju svet izvan kaveza.
Kako opisuje doktorka Goza, prvo šta vas dočeka kada otvorite vrata prihvatilišta jeste jak, neprijatan miris urina i znoja. Sledeće što se može ugledati je more dece, i starije i mlađe, bez pratnje roditelja.
- Nema nikakvih ekspresija na njihovom licu, nema šala, nema smeha. Sve što možete da čujete jeste škripanje folije koju koriste kao ćebad. Mogla bih da ih opišem kao ljude koji su zaključani u kavezima za pse. I tu tišinu je jako teško istrpeti - iskrena je doktorka.
Početkom ovog meseca je generalni inspektor jednog od departmana za bezbednost predao izveštaj sa priloženim fotografijama koje paraju srca. To su dokazi u kakvim uslovima zaista žive deca migranata zarobljena u graničnim prihvatilištima.
Izveštaj je obuhvatio pet migrantskih centara u dolini Rio Grande u Teksasu i u njemu se može saznati da su migranti često primorani da spavaju na podu ovih ustanova, higijenu održavaju vlažnim maramicama i nemaju pristup tuševima. Podaci pokazuju da je 31 procenat dece u ovim centrima ostalo duže od dozvoljenih 72 sata, a da su neka tu čak dve nedelje.
BONUS VIDEO: Misteriozna organizacija iz "Da Vinčijevog koda": Rade u tajnosti, ima ih jako malo, a kada zgreše SUROVO SE SAMOKAŽNJAVAJU