Decenijama su Francuska i Nemačka vodeći tandem i motor Evrope i zajedno rade na tome da ujedine kontinent, piše u autorskom tekstu za "Prodžekt sindikejt" Jozef Jefe, urednik nemačkog "Di Cajta" i počasni profesor na više univerziteta.
On svoju tvrdnju o različitosti te dve države slikovito objašnjava:
-Francuska želi da vozi "evro-porše" zajednički kupljen na lizing, dok Nemačka insistira na štednji novca za gorivo- navodi Jefe dodajući da dve vodeće države EU ne prate istu mapu puta.
-To nije iznenađujuće. Kako je primetio bivši nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, Francuska i Nemačka na svet gledaju različito i imaju različite interese. Istina je da su francusko-nemačke različitosti stare koliko i EU- piše Jefe.
-Ta podela muči trenutne lidere, Emanuela Makrona i Angelu Merkel, baš kao što je i njihove važne prethodnike Šarla De Gola i Konrada Adenauera, još otkako su njih dvojica pružili ruku jedan drugom preko Rajne pre 60 godina. Oni su hteli da dva dugogodišnja neprijatelja pretvore u prijatelje od poverenja. Ali, države se ne venčavaju, one se vode interesima, ne jedne drugima- navodi Jefe.
Kako nastavlja, kada dve sile blisko sarađuju, pitanje je uvek ko vodi, a ko prati.
-Hiperaktivni Makron želi da vodi Evropu, kao i svi njegovi prethodnici, dok Merkelova neumorno ističe nemačke interese. Razlike se ogledaju i u njihovim ličnostima. Makron je suprotnost Merkelovoj. Dok temperamentni Makron žudi za svetlima reflektora, za Merkelovu, koju u Nemačkoj zovu muti (mama), kontinuitet i oprez su dobro promišljen scenario- piše, između ostalog, urednik "Di Cajta".
Kaže da se to ogleda i u njihovoj spoljnoj politici.
-Makron je flertovao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ruskim Vladimirom Putinom i kineskim Si Đinpingom, a onda se razočarano okrenuo od njih. Francuska jednostavno nije u njihovoj ligi. Merkelova, sa druge strane, je uvek držala distancu prema trojici predsednika. Makron je proglasio moždanu smrt NATO, dok bi Merkelova bila poslednja koja bi ugasila svetlo u sedištu NATO- tvrdi Jefe.
Različitosti u spoljnoj politici Nemačke i Francuske podcrtava nedavnim primerima neslaganja u vezi sa zategnutim odnosima Grčke i Turske, koje su obe članice NATO. Makron je veoma brzo stao na stranu Grčke, koja je i članica EU, dok je Merkelova govorila o "pažljivom balansiranju odnosa sa Turskom". Nemački stav objašnjava time što Turska "čuva" granicu sa Sirijom od nekontrolisanog talasa migranata koji bi mogao da preplavi Nemačku.
Navodi i primer sukoba u Nagorno Karabahu, gde je Makron, zajedno sa Putinom i Trampom pozvao Jermeniju i Azerbejdžan na pregovore, dok je turski predsednik Erdogan stao na stranu Azerbejdžana. Jefe primećuje da je Nemačka i u tom slučaju bila veoma oprezna zbog odnosa sa Turskom.
Takođe, objašnjava i da Francuska želi da ima uticaj u Siriji i Libiji, dok Nemačka nema interes u tim zemljama i da se klanja od priče o krizi u tim državama.
Kao primer kako samo glas jedne države može da eliminiše jedinstvo u EU, Jefe dodaje slučaj Kipra, koji je nedavno bio protiv uvođenja sankcija Belorusiji. To je trajalo nedeljama, da bi na kraju bio postignut dogovor o uvođenju sankcija prema 40 beloruskih zvaničnika, što nije uzdrmalo Aleksandra Lukašenka.
-EU je druga ekonomska sila u svetu, ispred Kine, i na papiru ima isto vojnika kao SAD. Ali bogatstvo ne omogućava nekome da bude strateški igrač. Da je tako, Švajcarska bi bila velika sila- piše između ostalog ugledni nemački urednik i kolumnista.
-Naravno, nijedan evropski lider neće propustiti da se poziva na zajedničku evropsku sudbinu. Ali, u slučaju EU, "jedinstvo" je često u opoziciji da se deluje kao celina. Blok 27 država, ograničen zahtevima za jednoglasnost i pitanjima koje svaka država za sebe Smatra suštinskim, nikada neće biti strateški igrač, jer će uvek biti vođena najmanjim zajedničkim sadržaocem koji mogu da prihvate sve zemlje. Čak i da Nemačka i Francuska budu u istom stroju, ostali neće, jer se plaše dominacije te dve zemlje. Dok se ne pretvore u Sjedinjene Evropske Države, članice EU nikada neće potčiniti svoje vitalne strateške interese većini- piše, između ostalog, Jefe.